Zašto Amerika nema razvijenu železnicu - Chicago Glasnik

Brzi vozovi jure kineskim, japanskim, evropskim, ali ne i američkim prugama. Amerika ozbiljno zaostaje za svetom u pogledu železničke infrastrukture koja je posebno dokazala svoju vrednost širom sveta poslednjih decenija. Brza železnica ne samo da smanjuje vreme putovanja, nego što je još važnije, pokreće ekonomski rast, utiče na stvaranje novih radnih mesta i zbližava različite zajednice. Zašto Sjedinjene Američke Države nemaju takvu mrežu brzih železnica? Za najbogatiju i ekonomski najuspešniju naciju na planeti, sa sve urbanizovanijom populacijom od više od 300 miliona stanovnika, takav položaj postaje sve teže opravdati, navodi Si-En-En. Sjedinjene Države imaju samo 375 milja prUga očišćenih i prilagođenih za brzine veće od sto milja (160 kilometara na čas). „Mnogi Amerikanci nemaju koncept brze železnice i ne vide njenu vrednost. Oni su beznadežno zaglavljeni sa načinom razmišljanja o autoputu i ​​avio-kompanijama“, kaže Vilijam K. Vantuno, glavni urednik „Rejveli ejdž“ najstarije publikacije o željezničkoj industriji u Severnoj Americi. Moćni lobiji avio-kompanija, naftne i automobilske industrije potrošili su milione u Vašingtonu na održavanje te superiornosti. Ali u poslednje vreme njihova pozicija slabi zbog sve većih ekoloških problema i zagušenja u saobraćaju. Budžet za infrastrukturu američkog predsednika Džoa Bajdena vredan 1,2 biliona dolara uključuje i 170 milijardi dolara za poboljšanje železnice. Nešto od toga biće uloženo u popravku Amtrakovog severoistočnog koridora koji se raspada a koji povezuje Boston, Njujork i Vašington. Postoje i planovi da se putnički vozovi vrate u mnogo više gradova širom zemlje – obezbeđujući brzo, održivo putovanje u gradove i regione koji nisu videli putnički voz decenijama. politika.rs