Tramp za „60 Minutes“: Moja politika deportacija možda bila previše oštra
Predsednik Donald Tramp izjavio je da je pristup njegove administracije deportacijama možda bio „previše oštar“ prema ljudima koji u Sjedinjenim Državama žive deceniju ili duže. To je rekao u intervjuu za emisiju „60 Minutes“ televizije CBS, objavljenom 8. novembra 2026. godine.
Sa dopisnikom Rosom Dautatom (Ross Douthat) predsednik je razgovarao tri dana nakon što su republikanci pretrpeli teške poraze na izborima na sredini mandata. Podrška stranci naglo je opala u južnom Teksasu i drugim oblastima sa većinski latinoameričkim stanovništvom, koje su pre dve godine prešle na stranu republikanaca. Mnogi birači taj zaokret su bar delimično povezali sa Trampovom kampanjom pooštrene imigracione kontrole.
„I pomoglo mi je i odmoglo“
Tramp je ocenio da mu je imigraciona politika na biralištima „i pomogla i odmogla“. Smatra da je dobio „peticu sa plusom za zatvaranje granice“ i „vrlo visoke ocene za izbacivanje onih loših“.
„Ali šteti mi to što smo uzimali i ljude koji su imali dobre poslove, koji su napravili jedan prekršaj, a to je da su ušli u zemlju ilegalno“, rekao je predsednik. „Postoji veliki deo zemlje koji misli da oni treba da budu izbačeni. I postoji veliki deo zemlje koji misli da treba da im se dozvoli da ostanu ako su dobri ljudi koji rade u firmi za uređenje dvorišta ili u hotelu, ili nešto rade, je l' tako? I u nekim slučajevima plaćaju porez.“
„Zato mislim da je bilo previše oštro“, dodao je. „Mnogi bi rekli da je sjajno, ali mnogi misle da je previše oštro.“
Predsednik je rekao i da bi „voleo da uradi nešto po pitanju imigracije“ sa demokratama u Kongresu, koji od sledeće godine preuzimaju kontrolu i nad Predstavničkim domom i nad Senatom.
Promena kursa nije najavljena
Nije jasno da li administracija planira da promeni strategiju sprovođenja imigracionih propisa. U petak je Tramp na mesto šefa kabineta Bele kuće, umesto Suzi Vajls (Susie Wiles), postavio Stivena Milera (Stephen Miller), zagovornika tvrde linije koji se široko smatra tvorcem imigracione politike ove administracije.
Trampova pobeda 2024. godine delom je počivala na nezadovoljstvu birača imigracionom politikom bivšeg predsednika Džozefa Bajdena, uključujući nagli porast nelegalnih prelazaka granice sa Meksikom. Od njegovog povratka u Belu kuću broj nelegalnih prelazaka drastično je opao, dok su savezne vlasti pojačale hapšenja i deportacije u unutrašnjosti zemlje. Broj ljudi u pritvoru ICE-a, savezne službe za imigraciju i carinu, dostigao je rekordne nivoe. Miler je prošle godine gurao tu agenciju ka cilju od 3.000 hapšenja dnevno.
Veliki deo uhapšenih nema kriminalni dosije mimo prekršaja imigracionih propisa. Administracija godinama ponavlja da joj je prioritet da prvo uhapsi „najgore“, uz upozorenje da svako ko je u zemlji nelegalno može biti uhapšen i deportovan.
Kritike taktika i raspoloženje birača
Pod lupom se našao niz metoda administracije: akcije koje obuhvataju čitave gradove, kao u Mineapolisu, zaustavljanja vozila, uslovi u pritvoru i deportovanje pojedinih migranata u treće zemlje umesto u njihovu matičnu državu.
Kritike su stigle i iz republikanskih redova. Kongresmenka Marija Elvira Salazar sa juga Floride upozorila je u septembru da se mnogi Hispanoamerikanci koji su 2024. glasali za Trampa sada „osećaju izdano“.
Prema izlaznim anketama, odnosno ispitivanjima birača nakon glasanja, 58 odsto smatra da je administracija u postupanju prema imigrantima otišla predaleko. Ipak, na pitanje koja stranka bolje ume da reši pitanje imigracije, birači neznatno više veruju republikancima (43 odsto) nego demokratama (41 odsto).
Administracija brani svoj pristup tvrdnjom da cilja pretnje javnoj bezbednosti.