Rekordne deportacije i hapšenja ICE-a dok Tramp preispituje politiku
Imigraciona i carinska policija SAD (ICE), savezna agencija zadužena za sprovođenje imigracionih zakona u unutrašnjosti zemlje, deportovala je u fiskalnoj 2026. godini rekordnih 483.200 ljudi. Podatke Ministarstva unutrašnje bezbednosti (DHS) objavila je mreža CBS News 12. novembra 2026. godine. To je najviša godišnja cifra u zvaničnoj istoriji agencije, iznad prethodnog rekorda od 442.640 deportacija u fiskalnoj 2025.
Šta pokazuju brojke
U fiskalnoj godini koja se završila 30. septembra ICE je prijavio više od 491.000 imigracionih hapšenja, od čega blizu 475.000 administrativnih, dakle zbog prekršaja građanskog, a ne krivičnog zakona. I to je rekord, navodi DHS.
Novi zbir deportacija je oko 18 odsto veći od 409.849 udaljenja koliko je ICE zabeležio u fiskalnoj 2012. godini, za vreme administracije Baraka Obame, što je dugo bilo merilo agencije. U odnosu na 271.484 deportacije iz fiskalne 2024, poslednje pune godine Džozefa Bajdena, povećanje iznosi skoro 78 odsto.
Samo u avgustu izvršeno je 50.925 hapšenja, više nego u julu, koji je do tada držao mesečni rekord. U septembru je tempo ostao iznad 48.000 hapšenja mesečno.
Rekordan broj prijavljenih deportacija ne znači, međutim, i rekordan broj izvršenih formalnih naloga za udaljenje. Statistika ICE-a ne obuhvata podatke Carinske i granične zaštite (CBP), agencije koja kontroliše granicu, niti razdvaja formalna udaljenja od dobrovoljnih povrataka i odlazaka. Po širim merilima, deportacije na nivou države bile su i više tokom pojedinih perioda početkom dvehiljaditih.
Analiza istraživačkog centra TRAC sa Univerziteta Sirakjuz, koji prikuplja savezne imigracione podatke slučaj po slučaj, pokazala je da su formalna udaljenja činila svega 63 odsto deportacija u julu i avgustu 2026. Ostatak su bili dobrovoljni odlasci i povratci.
"Ne bih mogao da budem ponosniji na hrabre ljude iz ICE-a, koji su upravo oborili nove istorijske rekorde", izjavio je ministar unutrašnje bezbednosti Markvejn Mulin. Dodao je da je ukupan broj hapšenja ICE-a u fiskalnoj 2026. bio veći nego u sve tri pune fiskalne godine pod Bajdenom zajedno.
Ko su uhapšeni
Administracija svoju kampanju brani kao pitanje javne bezbednosti. DHS je izdvojio slučaj Raula Henesisa Ortisa Morana, državljanina Meksika optuženog za ubistvo drugog stepena i teško seksualno nasilje u vezi sa smrću dvogodišnje devojčice u Virdžiniji, što je nezavisno potvrdila kancelarija šerifa okruga Luiza. Pominje se i Soili Hiomara Aparisio-Santos, državljanka Hondurasa deportovana u aprilu, osuđena u Njujorku za pokušaj ubistva novorođenog sina.
Takvi slučajevi ipak nisu reprezentativni za stotine hiljada hapšenja. Analiza CBS News-a iz avgusta pokazala je da je u julu 2026, prvi put u drugom mandatu Donalda Trampa, više od polovine hapšenja ICE-a obuhvatilo ljude bez osuda i bez podignutih optužnica u SAD. Oko 6 odsto osoba primljenih u pritvor ICE-a imalo je osude za nasilna dela. Nestranački Migration Policy Institute, institut za istraživanje migracija, utvrdio je da je od oko 980.000 deportacija koje su ICE i CBP zajedno sproveli između januara 2025. i jula 2026. samo oko 20 odsto obuhvatilo osobe sa krivičnom osudom, a među deportovanima koji su u SAD živeli najmanje dve godine njih 71 odsto nije imalo osudu.
Politički kontekst
Prema izlaznim anketama CBS News-a sa izbora za Kongres 2026, 58 odsto birača smatra da je sprovođenje imigracionih zakona otišlo predaleko, 22 odsto da je na pravoj meri, a 20 odsto da nije dovoljno strogo. Sam Tramp je u intervjuu za "60 Minutes" novinaru Rosu Dutatu rekao: "Mislim da je bilo prestrogo." Naveo je da je administracija dobila dobre ocene za granicu i uklanjanje opasnih kriminalaca, ali i kritike zbog deportacija dugogodišnjih doseljenika koji su radili, između ostalog u uređenju zelenih površina i ugostiteljstvu, i plaćali porez. Izrazio je i interesovanje za saradnju sa demokratama u novom sazivu Kongresa oko imigracionog zakona.
Zvaničnici administracije ipak kažu da usporavanja neće biti. Stiven Miler, tvorac većine restriktivnih imigracionih mera, postao je šef kabineta Bele kuće. Prema izvorima upoznatim sa planovima agencije, službenicima ICE-a naloženo je da ciljaju oko 19.000 hapšenja nedeljno, što je cilj postavljen pre izbora i znatno iznad dosadašnjeg tempa.
Demokrate od januara preuzimaju obe komore Kongresa i najavljuju veći nadzor nad operacijama i potrošnjom, ali im je prostor sužen novcem koji je već odobren. Zakon o porezima i potrošnji koji je Tramp potpisao u julu 2025. izdvojio je oko 170 milijardi dolara za imigracionu kontrolu i bezbednost granice, uključujući 75 milijardi dolara dodatno za ICE. Od toga je 45 milijardi namenjeno proširenju pritvorskih kapaciteta, a blizu 30 milijardi hapšenjima, transportu, deportacijama i novom osoblju.