Nova analiza pokazuje koliko bi pojedini radnici mogli da čekaju na zelenu kartu
Nova analiza: Čekanje na zelenu kartu za neke radnike moglo bi da traje decenijama
Nova analiza sistema zaposleničke imigracije u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje da pojedini kandidati za stalni boravak mogu da se suoče sa veoma dugim čekanjem na zelenu kartu.
Analizu je objavila National Foundation for American Policy (NFAP), a ona obuhvata tri kategorije zaposleničkih imigracionih viza — EB-1, EB-2 i EB-3.
Prema procenama iz analize, potencijalno najduža čekanja odnose se na državljane Indije. Za visokoobrazovanog radnika iz Indije čija je prijava za radnu sertifikaciju ili zaposlenička imigraciona peticija podneta u januaru 2026. ili kasnije, procenjeno čekanje moglo bi da iznosi oko 179 godina u kategoriji EB-2, oko 38 godina u EB-3, dok bi u kategoriji EB-1 moglo da bude oko četiri do pet godina.
NFAP naglašava da su ovo projekcije, a ne garantovani rokovi za pojedinačne kandidate. Stvarno vreme čekanja može zavisiti od datuma prioriteta kandidata, buduće potražnje, promena zakona i dostupnosti imigracionih viza. U procene nisu uključena vremena potrebna državnim institucijama za obradu pojedinačnih zahteva.
Više od 1,2 miliona ljudi u zaostatku
Prema analizi, ukupan broj osoba koje su krajem 2025. godine čekale na zaposleničke zelene karte u kategorijama EB-1, EB-2 i EB-3 procenjen je na oko 1,26 miliona.
To predstavlja povećanje od oko 20,6 odsto u odnosu na procenjenih 1,05 miliona ljudi u aprilu 2020. godine.
Zaostatak u kategoriji EB-2 povećao se za oko 22,9 odsto, dok je u kategoriji EB-3 zabeležen rast od oko 30,1 odsto. Istovremeno, broj kandidata u zaostatku u kategoriji EB-1 smanjen je za oko 16,6 odsto.
Indijski državljani činili su najveći deo ukupnog zaostatka. NFAP procenjuje da je krajem 2025. godine gotovo milion državljana Indije čekalo na zaposleničku zelenu kartu u ove tri kategorije, što predstavlja približno 79 odsto ukupnog broja.
Velike razlike između kategorija i zemalja
Procene pokazuju velike razlike u potencijalnom vremenu čekanja, u zavisnosti od kategorije i zemlje porekla.
Za kandidate iz Kine koji su podnosili prijave tokom 2026. godine, NFAP procenjuje čekanje od oko pet godina u EB-1, 25 godina u EB-2 i oko sedam godina u EB-3.
Za kandidate sa Filipina procenjeno čekanje iznosi oko nula godina u EB-1, približno 0,3 godine u EB-2 i oko šest godina u EB-3.
Razlike su povezane sa načinom na koji američki imigracioni sistem određuje broj zaposleničkih zelenih karata koje mogu biti izdate tokom jedne fiskalne godine, kao i sa ograničenjima koja se primenjuju po zemljama.
Zašto se stvaraju duga čekanja?
Prema NFAP-u, jedan od ključnih razloga je zakonski limit od 140.000 zaposleničkih imigracionih zelenih karata godišnje. U taj broj ulaze i glavni podnosioci zahteva i njihovi supružnici i deca.
Drugi faktor je ograničenje prema kojem državljani jedne zemlje generalno ne mogu dobiti više od 7 odsto dostupnih imigracionih viza u jednoj fiskalnoj godini.
To posebno utiče na kandidate iz zemalja sa velikim brojem stanovnika, među kojima su Indija, Kina i Filipini, jer se njihovi kandidati takmiče za isti godišnji broj viza kao i kandidati iz zemalja sa znatno manjim brojem stanovnika.
U analizi se navodi da se zaostatak godinama povećavao. Kao primer, NFAP procenjuje da je tokom fiskalne 2016. godine više od 98.000 državljana Indije, uključujući članove njihovih porodica, bilo odobreno za EB-2, dok je stalni boravak u toj kategoriji dobilo samo 4.407 osoba. Time je, prema proceni organizacije, zaostatak u jednoj godini povećan za više od 90.000 ljudi.
Dodatne vize nisu bile dovoljne da zaustave rast zaostatka
Između fiskalnih 2020. i 2024. godine izdato je više od 280.000 dodatnih zaposleničkih zelenih karata iznad standardne godišnje kvote. Do toga je došlo zato što su neiskorišćeni brojevi viza namenjeni porodičnoj imigraciji preusmereni u zaposleničke kategorije.
Uprkos dodatnim vizama, NFAP procenjuje da je ukupan broj ljudi u zaposleničkom zaostatku nastavio da raste.
Organizacija zaključuje da bi, bez promena zakonskog sistema, zaostaci mogli da potraju i u budućnosti, pri čemu će vreme čekanja i dalje značajno zavisiti od kategorije vize i zemlje porekla kandidata.