SAD deportovale više od 25.000 migranata u zemlje sa kojima nisu imali nikakve veze
Vlada Sjedinjenih Američkih Država deportovala je više od 25.000 ljudi u treće zemlje, na osnovu tajnih sporazuma sklopljenih sa 35 država koje su pristale da prime osobe bez ikakve veze sa tim mestima. Pokazuje to međunarodna novinarska istraga objavljena u ponedeljak.
Istragu je sprovelo 72 novinara iz 23 medijske kuće u 15 zemalja, a objavio ju je konzorcijum Forbidden Stories, novinarska mreža koja nastavlja radove ubijenih i ućutkanih reportera. Prema prikupljenim podacima, Vašington je za ove aranžmane izdvojio najmanje 410 miliona dolara, odnosno oko 360 miliona evra. Novac je isplaćen zemljama domaćinima ili agencijama Ujedinjenih nacija koje posreduju u vraćanju ljudi.
Dvadeset hiljada u Meksiko
Otkako se Donald Tramp u januaru 2025. godine vratio u Belu kuću, Vašington potpisuje sporazume sa državama u Latinskoj Americi, Africi i na Pacifiku o prihvatu stranih državljana koji ne mogu legalno da budu vraćeni u svoje matične zemlje.
Do 31. avgusta ove godine u 28 zemalja premešteno je najmanje 25.447 osoba, a oko 20.000 njih samo u Meksiko. Uslovi sporazuma se razlikuju, pre svega po tome koje nacionalnosti zemlja prihvata i da li prima osobe sa krivičnim dosijeom. Prema navodima konzorcijuma, 49 afričkih država kontaktirano je sa zahtevom da prime deportovane koji su državljani trećih zemalja.
Istraga francuske novinske agencije AFP ranije ove godine upozorila je na pritiske Vašingtona na afričke zemlje, uključujući pretnje uvođenjem carina, obustavom viza ili ukidanjem pomoći. Pravni stručnjaci su za AFP naveli da deportovani po dolasku upadaju u „pravni limb”, jer bivaju zadržani bez optužnice u nepoznatoj zemlji i često lišeni prava.
Biro za remigraciju
Većinu pregovora i isplata vodilo je malo poznato odeljenje Stejt departmenta pod nazivom Biro za remigraciju, osnovano u maju 2025. godine. Na njegovom čelu je 41-godišnji diplomata Kristijan Žove Erhart, koji je ranije radio kao bezbednosni ataše u nekoliko ambasada.
Istraga posebno izdvaja njegove posete Kamerunu. Sa tom zemljom SAD su u decembru potpisale memorandum o razumevanju o zbrinjavanju deportovanih, a nedelju dana kasnije Vašington je sa Kamerunom zaključio petogodišnji program medicinske pomoći vredan oko 350 miliona evra. U januaru je Stejt department odobrio još 25 miliona evra Visokom komesarijatu UN za izbeglice (UNHCR) u Kamerunu, uz obrazloženje da se time olakšava „dobrovoljni povratak izbeglica” i suzbija nelegalna migracija. Prvi avion sa deportovanima sleteo je u Kamerun 14. januara.
Palau i Esvatini
Drugi sporazumi podrazumevali su direktne isplate vladama. Palau, pacifička ostrvska država sa manje od 18.000 stanovnika, potpisao je u decembru sporazum o prihvatu 75 državljana trećih zemalja za 6,5 miliona evra, ali su tamo do sada poslate samo tri osobe. Drugi aranžman, vredan 4,3 miliona evra, predviđao je deportaciju 160 ljudi u Esvatini, nekadašnji Svazilend, počev od jula 2025. godine. Do sada su poslate 32 osobe. Ta južnoafrička država pristala je da prima i deportovane sa krivičnim dosijeom.
Interni dokumenti Stejt departmenta pokazuju da je od ukupno oko 360 miliona evra 70 miliona otišlo vladama potpisnicama, a ostatak međunarodnim organizacijama: 155 miliona evra Međunarodnoj organizaciji za migracije (IOM), agenciji UN zaduženoj za migracije, i 107 miliona evra UNHCR-u.
Obe agencije UN našle su se pod kritikama. UNHCR je za Forbidden Stories naveo da nije strana u sporazumima i da američka sredstva koristi u skladu sa svojim mandatom „jačanja sistema azila”. Portparol IOM-a izjavio je da je organizacija svesna da Vašington koristi finansijsku pomoć za promociju „sopstvenih prioriteta”, ali da je novac prihvatila kako bi mogla da „poboljša živote pogođenih migranata”, uz tvrdnju da to ne predstavlja „podršku” deportacijama.