Nišlijka iz Čikaga predstavila leskovački četbot koji „govori južnjački“

Sa željom da sačuva i oživi prizrensko-timočki dijalekat kroz savremene tehnologije, Nišlijka Milena Šović, koja već devet godina živi u Čikagu, osmislila je jedinstveni četbot koji govori leskovačkim govorom. Projekat je svoju premijeru imao 9. oktobra na Artificial Intelligence Conference u organizaciji Matematičkog instituta SANU, gde je izazvao veliko interesovanje stručne i naučne javnosti. Milena, koja u Sjedinjenim Državama radi kao AI strateg i prompt inženjer, objašnjava da joj je cilj da veštačku inteligenciju iskoristi za očuvanje dijalekata juga Srbije. „Rođena sam i odrasla u Nišu i tim govorom se svakodnevno služim, ali u javnom prostoru on je potisnut i često predmet podsmeha. Mnogi, kada se presele na sever Srbije ili u inostranstvo, prestanu da koriste govor svojih predaka. Kako se bavim razvojem AI sistema, odlučila sam da baš tehnologiju iskoristim za očuvanje dijalekta. Ako veštačka inteligencija može da ‘oživi’ drevne jezike, zašto ne bi mogla da sačuva i govor juga Srbije?“ objašnjava Milena. Kako funkcioniše „leskovački četbot“ U radu četbota korišćeni su autentični tekstovi, anegdote i kratke priče izvornih govornika, a Milena je pripremila i osnovna gramatička pravila dijalekta kako bi se model ponašao dosledno. Odgovori bota prolazili su kroz ručne provere i korekcije kako bi se izbegle greške i mešanje standardnog i dijalekatskog govora. U narednoj fazi planiran je besplatan onlajn rečnik standardnog srpskog i prizrensko-timočkog dijalekta, kao i detaljna gramatika. Cilj je da bot još vernije prenosi govor Leskovca i okoline. Sledeći koraci – glas i veća saradnja Milena planira da proširi vokabular četbota i da, uz pomoć tonske arhive izvornih govornika, uvede i glasovne funkcije. „Otvorena sam za saradnju sa institutima, muzejima, bibliotekama, svima koji žele da doprinesu očuvanju našeg dijalekta i njegovoj digitalnoj budućnosti“, kaže ona. Dodaje da je cilj da se postepeno razviju i četbotovi za druge gradove juga Srbije, poput Niša, Vranja i Pirota, dok bi završna faza projekta bila „oživljavanje“ jezika kakvim su pisali Stevan Sremac i Bora Stanković. „Za izvorne govornike ovo je način da ostanemo verni sebi, da dobijemo digitalni resurs koji čuva naš govor i prenosi ga novim generacijama. Verujem i da će standardnim govornicima biti zanimljivo da nauče više o dijalektima i da razumeju da to nije nepravilan govor, već drugačiji jezički sistem“, ističe Milena. N1