Kako stižu Trampovi carinski nameti, kompanije se pripremaju za novu neizvesnost - Chicago Glasnik

Poslovni lideri u Sjedinjenim Američkim Državama već mesecima su u neizvesnosti zbog promenljivih planova Donalda Trampa o uvođenju velikih carina. Najnovija odluka objavljena u utorak ne donosi kraj toj nesigurnosti. Predsednik Donald Tramp saopštio je da će uvesti carinske stope od 25% na robu iz dva najveća trgovinska partnera Amerike – Kanade i Meksika. Ekonomski stručnjaci očekuju da će ovaj potez povećati troškove američkih kompanija, koje će snositi teret tih nameta. Najava velikih tarifa na uvoz dominirala je razgovorima u korporativnoj Americi ove godine. Prema podacima LSEG-a, od početka 2025. godine više od 750 najvećih američkih kompanija pomenulo je ovu temu na investitorskim događajima ili u izveštajima o zaradi. Neke firme su poslednjih nedelja pokušale da preduhitre carine unapred naručujući robu, ali su mnogi rukovodioci zauzeli stav čekanja i opreznog planiranja ulaganja, jer je Tramp u više navrata menjao svoje planove. Iako najnovija odluka unosi određenu jasnoću, priča tu ne prestaje. Tramp je već najavio dodatne carine na robu iz Evropske unije, kao i istrage o uvozu bakra i drveta koje bi mogle rezultirati novim nametima. Osim toga, druge države najavile su kontramere koje bi mogle dodatno ugroziti globalnu trgovinu. „Neizvesnost se nastavlja“, rekao je Dejvid Jang iz Konferencijskog odbora, globalne poslovne organizacije. „Odluke se odlažu, investicije se pauziraju... prisutna je ozbiljna paraliza.“ Rukovodioci su pokušali da umire investitore, ističući da će pronaći načine da ublaže ili prenesu troškove carina, ali su takođe izrazili frustraciju zbog stalnih promena u Beloj kući. Pad poverenja u ekonomiju Neizvesnost oko carina narušila je poverenje poslovnog i potrošačkog sektora u proteklim nedeljama, iako se ono poboljšalo nakon Trampove reizborne pobede. Indeks ISM proizvodnje, ključni pokazatelj raspoloženja u industriji, zabeležio je skok inflatornih očekivanja u februaru, pri čemu su dobavljači često pominjali carine kao razlog. Poverenje potrošača palo je na najniži nivo u poslednjih osam meseci, dok su veliki trgovinski lanci poput Walmarta i Lowe's-a upozorili na usporavanje potražnje. „Neizvesnost izaziva nervozu kod kupaca“, rekao je Endru Anagnost, izvršni direktor kompanije Autodesk. „Želimo da pređemo iz faze nesigurnosti u fazu jasne politike... neizvesnost nije nešto s čim naši kupci žele da se suočavaju.“ Tokom prvog mandata, Tramp je fokus stavio na suzbijanje, kako je tvrdila njegova administracija, predatorskog ponašanja Kine na globalnom tržištu. On je već uveo 10% carine na kinesku robu, s dodatnih 10% koje stupaju na snagu u utorak, a zapretio je i uvođenjem naknada za ulazak kineskih brodova u američke luke. Međutim, sada je uveo carinske mere i protiv Kanade i Meksika, tvrdeći da te dve zemlje nisu preduzele dovoljno koraka za suzbijanje krijumčarenja fentanila i ilegalne migracije. Sjedinjene Američke Države godišnje uvoze robu vrednu 900 milijardi dolara iz Kanade i Meksika. Ove tri zemlje imaju visoko integrisane lance snabdevanja u auto-industriji, gde delovi prelaze granice više puta tokom proizvodnog procesa, a značajan je i prekogranični promet u sektoru industrije, avio-saobraćaja, poljoprivrede i energetike. Trampovi savetnici i pristalice tvrde da im je cilj da vrate proizvodnju u SAD i smanje rekordni trgovinski deficit zemlje. „Iako su carine inflatorne i mogu izazvati kratkoročne probleme, one će dugoročno doneti više radnih mesta u Americi“, rekao je Džastus Parmar, izvršni direktor kompanije Fortuna Investments. Neke kompanije, poput Honde i Pfizera, razmatraju premeštanje proizvodnje u SAD, ali to bi povećalo troškove. Druge su u januaru požurile da unapred naruče robu, ali dobavljači upozoravaju da je to samo kratkoročno rešenje, jer ne žele da gomilaju zalihe u neizvesnim tržišnim uslovima. „To je ogroman gubitak resursa“, rekao je Pet D’Eramo, izvršni direktor kanadskog proizvođača auto-delova Martinrea. „Radije bismo radili na smanjenju troškova kako bismo bili konkurentniji.“ reuters