FED sprema povećanje kamatnih stopa prvi put u tri godine
Federalne rezerve (Fed), centralna banka Sjedinjenih Država, 16. septembra bi trebalo da podignu kratkoročnu kamatnu stopu, prvi put u poslednje tri godine. Razlog je inflacija koja tvrdoglavo ostaje visoka. Takav potez doveo bi centralnu banku u otvoren sukob sa predsednikom Donaldom Trampom, koji traži suprotno: smanjenje kamata.
Reč je o povećanju od četvrtine procentnog poena, sa sadašnjih oko 3,6 odsto. Odluka ipak nije zagarantovana. Predsedavajući Feda Kevin Vorš, za razliku od svojih prethodnika, ne šalje tržištu unapred signale o narednim potezima. Uprkos tome, većina ekonomista računa na povećanje posle govora koji je Vorš održao pre dve nedelje na godišnjoj konferenciji Feda u Džekson Houlu u Vajomingu. Poručio je da centralna banka još nije obuzdala inflaciju.
Rat u Iranu diže cene goriva
Još u martu Fed je prognozirao da će ove godine jednom smanjiti kamatu. Račun se promenio kada se rasplamsao rat u Iranu i doneo oštar skok cena nafte i goriva. Inflacija bi zbog toga mogla da ostane iznad ciljanih dva odsto znatno duže nego što se očekivalo.
"Trenutno ne vidim nikakav kraj rata u Iranu", rekla je Kristin Forbs, ekonomistkinja sa Sloan škole na MIT-u. "S obzirom na to šta su svi prošli poslednjih nekoliko godina visoke inflacije, potrošači su osetljiviji, kompanije su osetljivije, brže dižu cene. Rizici su mnogo više na strani uporne inflacije nego njenog brzog pada."
Na inflaciju utiče i nagli rast ulaganja u data centre za veštačku inteligenciju, koji gura naviše i dugoročne kamatne stope. Vodeće kompanije, doduše, sada govore o usporavanju razvoja te tehnologije.
Sedam nedelja do izbora
Mogući potez Feda dolazi samo sedam nedelja pre izbora na polovini mandata, na kojima su visoke cene i pristupačnost života postale glavne teme. Tramp zahteva smanjenje kamata, što nije na stolu. On je 13. septembra izjavio da su "Sjedinjene Države toliko snažne da bi trebalo da plaćamo najnižu kamatnu stopu na svetu".
Kevin Hasit, glavni ekonomski savetnik predsednika, rekao je istog dana na CNN-u da Tramp "sto odsto poštuje nezavisnost Kevina Vorša". U intervjuu za Foks njuz ipak je poručio da Fed ne bi trebalo da diže kamatu tako blizu izbora: "Bio bih oprezan sa povećanjem kamate. Ako želite nezavisan Fed, onda se Fed ne meša u izbore."
Tržišta očekuju da će centralna banka takva upozorenja ignorisati. Prema cenama terminskih ugovora, odnosno berzanskih oklada na buduće kretanje kamata, trgovci procenjuju verovatnoću povećanja 16. septembra na 90 odsto. Taj broj je skočio posle izveštaja o inflaciji od 11. septembra, koji je pokazao da je bazna inflacija, mera koja isključuje promenljive cene hrane i energenata, u avgustu ubrzala u odnosu na prethodni mesec.
"Na kraju krajeva, ponovljena oštra upozorenja predsedavajućeg o netrpeljivosti prema inflaciji ugrožavaju kredibilitet institucije ako iza njih ne stoji nikakav potez", napisao je Majkl Feroli, ekonomista JPMorgan Čejsa.
Šta to znači za kredite
Paradoksalno, povećanje kamate bi jačanjem kredibiliteta Feda moglo da obori dugoročne kamate koje građani plaćaju na stambene i auto kredite. Deo nedavnog skoka kamata na hipoteke verovatno odražava sumnju investitora da je Fed spreman da se bori protiv inflacije. Prinosi na desetogodišnje i tridesetogodišnje državne obveznice SAD mogli bi naglo da skoče ako povećanja ne bude, kao što se dogodilo posle sednice krajem jula.
Matju Lucati, glavni ekonomista Dojče banke za SAD, podseća da Fed retko podiže kamatu samo jednom, jer takav potez slabo utiče na privredu. Verovatnija su, dakle, višestruka povećanja. Ako Vorš poruči da centralna banka poništava tri smanjenja iz kraja 2025. godine, kada je strahovala od rasta nezaposlenosti, to bi značilo još dva povećanja. Trgovci na Vol stritu za sada računaju na tri: u septembru, decembru i martu.