Ako zakonodavci u Ilinoisu zaista žele reformu poreza na imovinu, ovo je sledeći korak

Vlasnicima nekretnina u saveznoj državi Illinois svake godine se ponavlja ista poruka: porez na imovinu raste, sistem je složen, a olakšice se mogu ostvariti putem žalbi ili planova otplate. Ono što se, međutim, retko otvoreno saopštava jeste ključna činjenica, sistem funkcioniše upravo onako kako je osmišljen. Ne postoji jedinstvena tačka odgovornosti, a rezultati nisu neutralni. Podaci to jasno pokazuju. Tokom nedavnih ciklusa ponovne procene vrednosti, srednji iznos poreza na stambene nekretnine porastao je za više od 130 odsto u naselju West Garfield Park i za više od 80 odsto u Englewoodu, pretežno afroameričkim i multietničkim zajednicama sa niskim i srednjim prihodima na zapadu i jugu Chicago. U mnogim delovima južnog i zapadnog Čikaga, povećanja su u proseku iznosila oko 30 odsto, što je znatno iznad gradskog proseka. Nasuprot tome, prosečno povećanje poreza na stambene nekretnine na nivou celog grada iznosilo je oko 16,7 odsto, dok su vlasnici poslovnih nekretnina u centru grada zabeležili neto smanjenje ukupnog poreskog opterećenja. Neravnomeran teret i realni prihodi Ove razlike ne nastaju same od sebe. U naseljima koja beleže najveća povećanja poreza, srednji prihodi domaćinstava ostali su uglavnom nepromenjeni ili su rasli minimalno, daleko sporije od rasta poreskih obaveza. U praksi, od vlasnika kuća se očekuje da podnesu udvostručene poreze bez približno udvostručenih prihoda. Autori ističu da ovo nije slučajnost, već preraspodela bogatstva na izrazito regresivan način. Iako sistem pogađa mnoge vlasnike nekretnina, njegove najteže posledice snose afroamerička i druga manjinska domaćinstva na jugu i zapadu Čikaga, što, prema autorima, predstavlja obrazac koji donosioci odluka više ne mogu smatrati nenamernim. Kako funkcioniše preraspodela poreza Porez na imovinu u Ilinoisu funkcioniše po principu nulte sume. Budžeti za škole, gradske službe, okružne institucije, parkove, biblioteke i sudove unapred su utvrđeni. Kada jedna grupa vlasnika nekretnina uspe da smanji svoj deo, najčešće kroz složene i stručne žalbene postupke, poreski teret se prebacuje na druge. Prema procenama autora, smanjenje poreskog udela vlasnika poslovnih nekretnina u centru grada za oko 15 odsto rezultiralo je preraspodelom između 700 i 900 miliona dolara godišnje. Taj deo poreskih prihoda nije nestao, već je preusmeren na zajednice sa najmanje resursa za otpor u fragmentisanom sistemu. Prethodni pokušaji i novi predlog Država Ilinois se već bavila ovim pitanjem. Godine 2019. formirana je Radna grupa za olakšice poreza na imovinu sa oko 88 članova. Iako su održana saslušanja i objavljeni izveštaji, reformske mere koje bi značajno promenile položaj najopterećenijih vlasnika nisu usvojene. Autori navode da problem nije u nemogućnosti reforme, već u nedostatku fokusa i discipline. Kao sledeći korak, predlažu formiranje Radne grupe za pravičnost poreza na imovinu u Čikagu, manje, vremenski ograničene i vođene na državnom nivou, sa Čikagom kao pilot-projektom. Preporučuje se grupa od 15 do 17 članova, uključujući predstavnike zakonodavne skupštine Ilinoisa, Ministarstva prihoda, Poreskog žalbenog odbora, Kancelarije procenitelja okruga Kuk, gradskih finansijskih tela, nezavisne poreske stručnjake i vlasnike kuća iz najpogođenijih zajednica. Predložene mere Mandat radne grupe trebalo bi da bude jasan i vremenski ograničen. U roku od šest meseci trebalo bi da predloži zakonske i administrativne reforme, a u roku od devet meseci i konačni paket za sprovođenje, nakon čega bi njen rad bio okončan. Među ključnim predlozima su: obavezno izveštavanje o pravednosti poreskog sistema, uvođenje olakšica zasnovanih na prihodima domaćinstava, vraćanje neiskorišćenih TIF sredstava poreskim obveznicima i zamena postojećih planova otplate sa 18 odsto kamate bezkamatnim opcijama. Autori zaključuju da su nejednakosti merljive i da podaci već postoje. Ključno pitanje, prema njihovom mišljenju, jeste da li su Ilinois i Čikago spremni da ih svesno isprave. CHICAGO SUNTIMES