Vrhovni sud SAD stao uz Trampa u sporu o pravilima deportacije
Kratka i nepotpisana odluka suda
Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država stao je 27. oktobra na stranu administracije predsednika Donalda Trampa u sporu oko ukidanja imigracionog propisa donetog u vreme predsednika Džozefa Bajdena. U kratkom i nepotpisanom mišljenju sud je odbio da odmah vrati na snagu pravilo koje imigracionim sudijama, službenicima koji vode postupke deportacije, dozvoljava da u pojedinim slučajevima privremeno obustave te postupke. Nijedan sudija nije javno izrazio neslaganje sa odlukom.
Optužbe za dogovor sa Teksasom
Tužbu su pokrenula tri grada sa velikim brojem doseljenika, Baltimor u Merilendu, Nju Hejven u Konektikatu i Kolumbus u Ohaju, zajedno sa organizacijom Centro Legal de la Raza, koja imigrantima pruža besplatnu pravnu pomoć. Oni tvrde da je administracija pokušala da zaobiđe savezna pravila o ukidanju propisa, po kojima je potrebno predložiti izmenu i sprovesti javnu raspravu. Umesto toga, kako navode, vlada je podržala pravni postupak koji je protiv propisa pokrenuo Teksas. To su opisali kao grubu koluziju, odnosno prećutni dogovor dve strane u sporu.
Gradovi i pravna organizacija zatražili su od saveznog sudije u Teksasu da im dozvoli da brane sporni propis, pošto to savezna vlada nije htela da čini. Sudija je ocenio da nemaju pravni interes da se uključe u postupak. Zbog toga su se hitnim zahtevom obratili Vrhovnom sudu, tražeći da pravilo ostane na snazi dok traje njihova žalba.
Stotine hiljada predmeta
Podnosioci zahteva upozoravaju da nagla promena politike može da utiče na stotine hiljada imigracionih predmeta, uključujući i slučajeve ljudi koji ispunjavaju uslove za zakonit status u zemlji.
"Umesto da poštuje zakon i dozvoli da se javnost izjasni, Ministarstvo pravde je u dosluhu sa Teksasom za jedan dan izbrisalo dugogodišnje imigracione procedure, dovodeći u opasnost porodice, žrtve nasilja i čitave zajednice", izjavila je Skaj Perimen, predsednica i izvršna direktorka organizacije Democracy Forward, koja zastupa podnosioce zahteva.
Argumenti vlade
Ministarstvo pravde je uzvratilo da strane koje je savezni sudija isključio iz postupka ne mogu da traže ni intervenciju Vrhovnog suda pre nego što ta odluka eventualno bude oborena u žalbenom postupku. "Ovaj sud ne bi trebalo da dozvoli podnosiocima da stavljaju kola ispred konja", navela je vlada u podnesku sudijama. Dodala je i da su procene o broju imigranata koji bi bili pogođeni bez hitne intervencije suda spekulativne.
Šta propis predviđa
Pravilo usvojeno 2024. godine omogućava imigracionim sudijama da pauziraju postupke deportacije pod tačno određenim okolnostima, između ostalog kada žrtva ili svedok krivičnog dela sarađuje sa policijom u istrazi ili tužilaštvom u gonjenju počinioca.
Gradovi koji su pokrenuli postupak navode da je tim propisom samo kodifikovana praksa imigracionih sudova koja u nekom obliku postoji decenijama, ali koja je poslednjih godina postala sporna. Kritičari tvrde da je reč o obliku amnestije za ljude koji borave u zemlji bez uredne dokumentacije.