Tri četvrtine Amerikanaca duguje. Svaki drugi dužnik na

Inflacija usporava, tržište rada drži se solidno, ali novca na kraju meseca i dalje nema. Nova kvartalna anketa koju su sproveli CNBC i SurveyMonkey, objavljena 20. jula 2026, pokazuje da je dug prestao da bude privremeno stanje i postao stalna stavka u kućnom budžetu. Samo 24% Amerikanaca danas nema nikakav dug. Ostalih 76% duguje nešto, a najčešće je to kreditna kartica — 42% prenosi neplaćeni saldo iz meseca u mesec. Slede krediti za automobile (30%), stambeni krediti (27%), medicinski dugovi (24%), gotovinski krediti (22%), studentski krediti (18%) i „Buy Now, Pay Later" rate (13%). Smer kretanja je jednako važan kao i broj. Njih 42% kaže da duguje više nego pre godinu dana, dok je samo 24% smanjilo dug u istom periodu. Dug ne stoji u mestu — raste. Koliko odlazi na otplatu Ovde brojke postaju ozbiljne. Više od polovine dužnika (52%) mesečno izdvaja najmanje četvrtinu prihoda na otplatu duga. Njih 29% daje između 25% i 50% prihoda, a 23% preko polovine svega što zaradi. Drugim rečima, skoro svaki četvrti dužnik u Americi radi veći deo meseca za kamatu i rate, a ne za sebe. Subjektivni doživljaj prati te brojke. Dok se 15% dužnika oseća „udobno", a 39% kaže da „izlazi na kraj", njih 46% se ili muči (32%) ili zaostaje (14%). Tanka margina Anketa istovremeno pokazuje da 63% Amerikanaca živi od plate do plate, a 90% njih na kraju meseca ostane sa manje od 500 dolara nakon plaćenih troškova. Kod 47% te grupe budžet je na nuli ili u minusu. Zbog toga je otpornost na iznenađenja praktično nepostojeća. Čak 71% onih koji žive od plate do plate kaže da bi im nedelju dana kašnjenja plate izazvalo ozbiljan problem (50%) ili kritičnu situaciju (21%). Kada dođe do takvog poremećaja, ljudi odlažu plaćanje računa (50%), seku potrošnju (40%), pozajmljuju od porodice i prijatelja (33%) ili posežu za štednjom (23%). Problem često nije ni visina prihoda, nego tajming. Njih 61% kaže da im raspored isplata ne odgovara rasporedu troškova, a 44% je u poslednjih šest meseci platilo zateznu kamatu, kaznu ili minus na računu jednostavno zato što je čekalo sledeću platu. Život koji se odlaže Najskuplja posledica duga ne vidi se u budžetu, nego u biografiji. Zbog dugova, 61% Amerikanaca je odložilo neku važnu životnu odluku. Najčešće se odlaže odmor (37%), ali odmah zatim dolazi štednja za penziju (32%), kupovina ili lizing vozila (23%) i kupovina stana ili kuće (22%). Dublje na listi stoje odluke koje se retko povezuju sa kreditnom karticom: 15% je odložilo iznajmljivanje stana, 13% odlazak lekaru, 13% pokretanje sopstvenog posla, 12% povratak školovanju, 9% venčanje, a 8% osnivanje porodice. Očekivanja su takođe otrežnjujuća. Bez stambenog kredita, samo 16% Amerikanaca očekuje da će biti bez dugova u narednih godinu dana. Njih 28% računa na jednu do tri godine, 21% na četiri do deset, 8% na jedanaest i više, dok se 8% pomirilo sa tim da nikada neće biti potpuno bez duga. Šta ovi podaci zapravo govore Finansijski stres u Americi danas ne pokreće jedan veliki šok, nego zbir sitnih obaveza koje se preklapaju. Ispitanici kao glavne izvore stresa navode nedostatak štednje (45%), dugove po kreditnim karticama (30%), osiguranje vozila (25%) i medicinske račune (23%). Više od polovine (53%) kaže da je pod većim finansijskim pritiskom nego pre godinu dana, a 50% očekuje da će američka ekonomija u narednih godinu dana biti u lošijem stanju. Slika koja se sklapa nije slika ljudi koji troše neodgovorno. To je slika domaćinstava kojima je razmak između prihoda i obaveza postao pretanak da izdrži bilo kakvo iznenađenje — i kojima je otplata duga postala fiksni mesečni trošak, kao kirija ili struja. Izvor: CNBC and SurveyMonkey Quarterly Money Survey: Affordability, objavljeno 20. jula 2026. https://www.surveymonkey.com/curiosity/cnbc-money-survey-affordability-july-2026/