Tramp potpisao zakon protiv digitalne eksploatacije: Evo šta donosi "Take It Down Act" - Chicago Glasnik

Predsednik Donald Tramp potpisao je dvostranački zakon pod nazivom Take It Down Act kako bi se borio protiv neodobrenog deljenja intimnih sadržaja, uključujući deepfake snimke i osvetničku pornografiju. Prva dama Melanija Tramp podržala je ovaj zakon u okviru obnovljene inicijative „Be Best“. Zakon je usvojen i u Predstavničkom domu i u Senatu, a Tramp ga je potpisao 19. maja u Ružičnjaku Bele kuće. Zakon su prošle godine predstavili senator Ted Kruz (republikanac iz Teksasa) i senatorka Ejmi Klobučar (demokratkinja iz Minesote) i dobio je ogromnu podršku obe partije. Senat ga je usvojio u februaru, a Predstavnički dom velikom većinom (409-2) 28. aprila. Dok većina saveznih država ima zakone koji štite građane od neodobrenih intimnih snimaka i seksualnog deepfake sadržaja, propisi se razlikuju u klasifikaciji krivičnih dela i kazni. Žrtve često imaju problem da uklone takve slike sa interneta, što dovodi do daljeg širenja i retraumatizacije. „Zakon Take It Down štiti žrtve digitalne eksploatacije, obavezuje platforme da uklone sporni sadržaj i omogućava pravdu žrtvama, jer tužioci mogu goniti one koji objavljuju neodobrene eksplicitne slike“, izjavila je portparolka Bele kuće Karolin Levit. Šta je Take It Down Act? Ovaj zakon kriminalizuje objavljivanje neodobrenih intimnih snimaka (NCII), uključujući AI-generisane deepfake slike, koje prikazuju stvarne, prepoznatljive osobe u pornografskom kontekstu bez njihove saglasnosti. Zakon obavezuje društvene mreže i slične platforme da uklone takav sadržaj u roku od 48 sati nakon što ih o tome obavesti žrtva. Ključne odredbe zakona: Kriminalizuje neodobrene intimne slike i čini ih saveznim krivičnim delom ako ih neko svesno objavi ili podeli. Jasno se navodi da saglasnost za snimanje ne znači i saglasnost za deljenje. Platforme moraju ukloniti takve slike najkasnije u roku od 48 sati nakon što dobiju overen zahtev od žrtve. Takođe, dužne su da ulože razumne napore da uklone i sve kopije. Federalna trgovinska komisija nadgleda sprovođenje. Zaštita slobode govora: Zakon cilja isključivo namerno objavljivanje sadržaja, a AI-generisani sadržaji moraju zadovoljiti test „razumne osobe“ – da izgledaju kao autentični. Izuzeci za lekare i policiju, ako deluju „razumno i u dobroj veri“ prilikom korišćenja digitalne manipulacije u zakonite svrhe. Zašto je zakon uveden? Senator Kruz izjavio je da ga je inspirisala priča Elliston Berry, čija je majka pokušavala da ukloni deepfake slike svoje tada 14-godišnje ćerke sa Snapchata više od godinu dana. Kruz se zahvalio prvoj dami i kolegama iz obe partije „što su se ujedinili u misiji zaštite Amerikanaca od onlajn eksploatacije“. Senatorka Klobučar dodala je da „žrtve onlajn zloupotrebe moraju imati zakonsku zaštitu“, posebno zbog toga što deepfake tehnologija stvara nove, zastrašujuće načine za zloupotrebu. Šta su deepfake sadržaji? Deepfake podrazumeva fotografije, video-snimke i audio-zapise koje je AI izmenio ili kreirao tako da izgledaju kao stvarni, bez pristanka osoba koje se prikazuju. Često prikazuju ljude u kompromitujućim situacijama i mogu izazvati skandale, sramotu i ozbiljne posledice po reputaciju. Kakva je bila uloga Melanije Tramp? Melanija Tramp je snažno lobirala za zakon, tvrdeći da se njime štiti privatnost pojedinaca uz visoke etičke i bezbednosne standarde. U martu je na Kapitol Hilu izjavila: „Srceparajuće je gledati kako tinejdžeri, posebno devojčice, pate zbog štetnog sadržaja poput deepfake snimaka.“ U prvoj Trampovoj administraciji, kroz kampanju Be Best, borila se protiv sajber nasilja i promovisala zdravlje dece, fokusirajući se na uticaj društvenih mreža i zloupotrebu opijata. USAtoday