Trajno letnje vreme? Naučnici kažu da je zimsko zdravije
Amerika će 1. novembra ponovo pomeriti kazaljke unazad i preći na zimsko (standardno) računanje vremena. Ove godine je, međutim, politička podrška ukidanju sezonskog pomeranja sve glasnija, i to u korist trajnog letnjeg vremena. Naučnici upozoravaju da bi to bio pogrešan izbor.
Nova analiza: zimsko vreme je bliže biologiji
Analiza objavljena 5. oktobra u časopisu Kanadskog lekarskog udruženja pregledala je dokaze o posledicama po javno zdravlje koje bi imalo svako od dva trajna rešenja. Rađena je u Kanadi, ali koautor Ralf Mistlberger kaže da zaključci važe i za Sjedinjene Države, jer je veliki deo pregledanih istraživanja sproveden upravo tamo.
"Jutarnja svetlost je glavni spoljašnji signal koji usklađuje naše biološke satove sa lokalnim vremenom. Ako se jutarnja svetlost odloži, odlažu se i naši satovi i svi ritmovi koje oni kontrolišu", rekao je Mistlberger za USA TODAY.
Oba rešenja imaju svoju cenu. Trajno letnje vreme znači svetlije večeri, što pogoduje rekreaciji, društvenim aktivnostima i delu privrede. Ali pomera izlazak sunca sat kasnije, pa bi više ljudi ustajalo, putovalo u školu i odlazilo na posao po mraku tokom najhladnijih zimskih dana. Trajno zimsko vreme čuva jutarnju svetlost i bolje se poklapa sa cirkadijalnim ritmom, unutrašnjim dvadesetčetvoročasovnim satom organizma, ali donosi raniji mrak uveče.
Autori analize tvrde da bi trajno letnje vreme negativno delovalo na taj unutrašnji sat. Najranjivija su deca i tinejdžeri, kod kojih se u pubertetu vreme spavanja prirodno pomera kasnije, dok rano ustajanje zbog škole ostaje isto. Tako nastaje ono što Mistlberger naziva "socijalnim džetlegom", raskorak između biološkog i društvenog rasporeda, koji se povezuje sa hroničnim bolestima i poremećajima raspoloženja.
Erik Hercog, profesor biologije i neuronauke na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, ranije je za USA TODAY rekao da je prolećno pomeranje teže za organizam od jesenjeg i da se povezuje sa porastom broja srčanih udara, kao i sa većim brojem saobraćajnih nesreća tokom nekoliko dana.
Zakon prošao Predstavnički dom, zapeo u Senatu
Zakon pod nazivom Sunshine Protection Act, koji bi letnje vreme učinio trajnim i ukinuo prolećno i jesenje pomeranje, prošao je ovog leta u Predstavničkom domu uz podršku obe stranke. Da bi stupio na snagu, mora da prođe i Senat i da ga potpiše predsednik Donald Tramp. Lider senatske većine Džon Tjun doveo je u pitanje da li ima dovoljno glasova.
Nijedna savezna država ne može sama da uvede trajno letnje vreme bez odobrenja Kongresa. Prema podacima Nacionalne konferencije državnih zakonodavstava, devetnaest država čeka takvu dozvolu, a neke bi prešle na novi režim samo ako to učine i susedi.
Senator Tom Koton, republikanac iz Arkanzasa, jedan je od najglasnijih protivnika. U govoru protiv zakona 2025. podsetio je da je prethodni pokušaj sedamdesetih brzo napušten, jer su deca išla u školu sa baterijskim lampama, a prigradski vozovi kasnili. Tramp je 3. oktobra objavio ono što je predstavio kao Kotonov privatni broj telefona, vršeći pritisak na njega. "Stanovnici Arkanzasa ne žele da im deca idu u školu po mrklom mraku, i uvek ću Arkanzas staviti na prvo mesto", odgovorio je Koton.
Senator Rik Skot, republikanac s Floride i predlagač zakona, misli suprotno. "Za mnoge Amerikance, dodatni sat dnevne svetlosti znači više vremena za igru sa decom, šetnju psa ili druženje sa komšijama", napisao je 7. septembra na mreži X.
Škole i jutarnji mrak
Izveštaj obrazovne organizacije K12 iz septembra pokazuje da bi uz trajno letnje vreme u 94 od 100 najvećih školskih okruga u zemlji učenici zimi odlazili u školu po mraku. Prosečno bi takvih jutara bilo 117 godišnje, naspram 77 uz sadašnje pomeranje i svega 35 uz trajno zimsko vreme.
"Privlačnost trajnog letnjeg vremena lako je razumeti. Ljudi vole više svetlosti posle posla i škole", kaže dr Patrik Bejlis, vanredni profesor na Vankuverskoj ekonomskoj školi Univerziteta Britanske Kolumbije. "Ali te večernje koristi moraju se odmeriti prema dokazima koji kasnije solarno vreme povezuju sa manje sna, nižom produktivnošću i lošijim obrazovnim rezultatima."
Već probano, pa povučeno
Sjedinjene Države su imale takozvano "ratno vreme" od februara 1942. do 1945, kada je Kongres uveo celogodišnje letnje vreme radi štednje goriva. Posle toga su države same određivale svoje vreme, sve do 1966, kada je Kongres ujednačio pravila. Sedamdesetih godina predsednik Ričard Nikson potpisao je zakon o prelasku na trajno letnje vreme usred energetske krize. Javnost je isprva bila naklonjena, ali je, kako je Njujork tajms pisao u oktobru 1974, eksperiment ubrzo izgubio podršku. Kongres je odluku povukao za manje od godinu dana.
Zasad letnje računanje vremena primenjuju sve savezne države osim Arizone i Havaja.