Spirit Airlines prodaje podatke zaposlenih Google-u za 10 miliona dolara
Ugašena avio-kompanija Spirit Airlines pokušava da u stečajnom postupku proda Guglu svoje baze podataka za 10 miliona dolara. Među tim podacima su i obimne evidencije o zaposlenima. Gugl kaže da bi materijal koristio za obuku svojih sistema veštačke inteligencije, odnosno programa koji uče iz velikih količina teksta i dokumenata.
Sporni ugovor o prodaji pominje isključivo podatke o potrošačima i njihovu privatnost, upozoravaju pravnici organizacije EPIC (Electronic Privacy Information Center, neprofitna organizacija za zaštitu privatnosti). O privatnosti zaposlenih u njemu nema ni reči. Ubrzo nakon objave prodaje, sindikat kabinskog osoblja AFA-CWA uložio je prigovor sudu, pozivajući se na ugroženu privatnost svojih članova.
Šta sve ulazi u paket
Spisak sredstava koja se prodaju obuhvata podatke o zaposlenima koji sežu sve do 1986. godine. U njemu su, između ostalog:
- evidencije radnog vremena i platni spiskovi
- poreski obrasci zaposlenih
- elektronska pošta
- poruke sa platforme Microsoft Teams, internog sistema za poslovnu komunikaciju
Ti dosijei sadrže adrese, finansijske i poreske podatke, sadržaj internih prepiski, kao i podatke o disciplinskim postupcima i radnom učinku. Otkrivanje finansijskih podataka otvara put krađi identiteta. Prepiske mogu da otkriju i mnogo osetljivije stvari: ko se organizovao za bolje plate i uslove rada, ko je sa kolegama razgovarao o bolesti ili invaliditetu, o veri ili porodičnim prilikama. Bivši zaposleni Spirita su, prema izjavama datim američkim medijima, zabrinuti zbog te mogućnosti.
Delimičan ustupak kompanije
Prema najnovijem podnesku sindikata, Spirit je pristao da iz prodaje u potpunosti izuzme najosetljivije grupe podataka, uključujući medicinske podatke, podatke o invaliditetu i rezultate testiranja na drogu i alkohol. Vode se i pregovori o tome da se ostatak podataka o zaposlenima deidentifikuje, odnosno očisti od podataka koji otkrivaju ime konkretne osobe.
EPIC upozorava da deidentifikacija ne rešava problem. Ukrštanjem takvih podataka sa sadržajem elektronske pošte ili javno dostupnim informacijama, uz pomoć sve naprednijih sistema veštačke inteligencije, pojedinci se mogu ponovo prepoznati. Ugovor predviđa i da Gugl sam bira treću stranu koja će sprovesti deidentifikaciju, bez ikakve formalne uloge zaposlenih. Čak i ako Gugl obeća da neće namerno identifikovati radnike, ni sindikat ni zaposleni po ugovornom pravu to obećanje ne mogu da iznude pred sudom.
Pred sudom u Njujorku
EPIC i profesorka Sima N. Patel, koje zastupa Harvardska pravna klinika za sajber pravo, podneli su amikus podnesak, mišljenje trećeg lica koje sudu pomaže u odlučivanju, saveznom stečajnom sudu za Južni distrikt Njujorka. Oni podržavaju stav sindikata i traže da sud odbije prodaju. Ako prodaja prođe uprkos prigovorima sindikata, tvrde autori, poslodavci će dobiti jasan podsticaj da prikupljaju što više podataka o radnicima kako bi ih kasnije unovčili u stečaju.
Autori podsećaju da većina američkih radnika radi po principu „at-will", što znači da mogu dobiti otkaz bez navođenja razloga, i da većina ne pripada nijednom sindikatu. Američki zakoni o privatnosti uglavnom izuzimaju zaposlene iz zaštite, a Stečajni zakon privatnost ispituje samo kada su u pitanju potrošači.
EPIC predlaže da se u postupak uključe Savezna trgovinska komisija (FTC), agencija nadležna za zaštitu potrošača, i tužioci saveznih država, kao što su to učinili u stečaju genetske kompanije 23andMe. Kongres je 2005. godine izmenio Stečajni zakon radi zaštite podataka potrošača, nakon što je internet-prodavnica dečjih igračaka Toysmart pokušala da proda podatke o deci. Isto bi, zaključuju autori, trebalo uraditi i za podatke zaposlenih. Prigovor sindikata već je odložio prodaju za dva meseca i doveo kompanije za pregovarački sto.