Roboti za dostavu optuženi da skeniraju lica kupaca i dele biometriju

Spor oko robota za dostavu hrane, koji su poslednjih godina postali uobičajen prizor na trotoarima Čikaga, stigao je do suda. Dvojica korisnika podnela su 9. oktobra odvojene kolektivne tužbe pred sudom okruga Kuk protiv kompanija Coco Robotics i Serve Robotics. Tvrde da su uređaji tih firmi skenirali lica i ruke kupaca bez njihovog znanja i pristanka.

Obe kompanije odbacuju navode iz tužbi.

Šta tužbe tvrde

Prema tužbama, kamere robota i njihov lidar, laserski senzor koji merenjem odbijenih impulsa utvrđuje razdaljinu i mapira okolinu, beležili su mere lica i šaka kupaca dok su ovi prilazili mašini da preuzmu porudžbinu.

Mičel Brajdinger sa Near North Sajda navodi da je u septembru 2025. naručio namirnice preko aplikacije DoorDash i da nikada nije izabrao dostavu robotom. Porudžbina je ipak dodeljena Coco robotu, pa je morao da stane uz uređaj kako bi ukucao kod i preuzeo kese. U tužbi tvrdi da su kamere snimile njegovo lice, glavu i šake, da su lidar senzori izmerili njihovu geometriju i da je operater na daljinu u isto vreme gledao snimak dostave uživo. Kompanija ga, kako navodi, nije pismeno obavestila da prikuplja biometrijske podatke, nije objasnila koliko dugo ih čuva niti je tražila njegov pisani pristanak.

Beri Šejn, stanovnik Linkoln Parka, opisuje sličnu situaciju sa kompanijom Serve Robotics. Naveo je da je primio tri dostave robotima te firme, poslednju 4. oktobra, kada je porudžbina preko aplikacije Uber Eats dodeljena robotu iako takvu dostavu nije birao.

U obe tužbe stoji i da kompanije zadržavaju video i podatke sa senzora kako bi obučavale sisteme veštačke inteligencije. Šejnova tužba poziva se na objave kompanije Serve o ustupanju video i lidar baza podataka trećim stranama za obuku veštačke inteligencije, dok Brajdingerova tvrdi da je Coco delio podatke prikupljene robotima sa kompanijom OpenAI i drugim trećim stranama. Biometrijske mere se, prema navodima, čuvaju zajedno sa imenima i adresama kupaca, pa se tako vezuju za konkretne osobe.

Zakon o biometrijskoj privatnosti

Tužbe se pozivaju na Zakon o biometrijskoj privatnosti Ilinoisa. On nalaže da kompanije koje prikupljaju biometrijske podatke pismeno objasne šta prikupljaju i zašto, da pribave pisanu saglasnost i da imaju pravila o čuvanju i uništavanju podataka. Tužioci traže zakonom predviđenu odštetu od 1.000 dolara po nemarnom kršenju, odnosno 5.000 dolara po namernom ili bezobzirnom kršenju, kao i druge mere.

Odgovor kompanija

Portparoli obe firme negirali su da prikupljaju biometrijske podatke kupaca ili prolaznika. Iz kompanije Serve poručuju da će se braniti u postupku, a iz Coca da su uvereni da će ta neozbiljna tužba propasti.

"Ova tužba iz osnova pogrešno razume našu tehnologiju, mi nismo prikupljali biometrijske podatke u Čikagu", naveo je portparol Coca, dodajući da je poštovanje zakona o privatnosti prioritet kompanije. "Podaci koje delimo su navigacioni podaci koji služe da trotoari budu bezbedniji za sve korisnike", rekao je. Kao primer je naveo da firma u realnom vremenu prosleđuje informacije o preprekama na trotoaru aplikaciji BlindSquare, namenjenoj slepim i slabovidim osobama. Dodao je i da se u okviru partnerstava ne dele podaci sa početka i kraja dostave.

Iz kompanije Serve navode da roboti koriste kamere i senzore kako bi se bezbedno kretali trotoarima. "Serve te podatke ne koristi za identifikaciju pojedinaca i naši sistemi nisu projektovani da identifikuju ljude ili prave biometrijske profile", stoji u saopštenju.

Sve glasnije protivljenje

Tužbe stižu u trenutku pojačanog pritiska na program dostavnih robota. Stanovnici mu zameraju zbog bezbednosti, pristupačnosti, nadzora i mogućeg gubitka poslova u dostavi.

Čikago je pilot program pokrenuo 2022. godine, za vreme bivše gradonačelnice Lori Lajtfut. Coco je počeo da radi u gradu krajem 2024, a Serve Robotics u septembru 2025. Program nadgledaju gradski Sekretarijat za saobraćaj i Sekretarijat za poslovne odnose i zaštitu potrošača, a ističe u maju 2027. ako ga Gradsko veće ne produži.

Stanovnik Linkoln Parka Džoš Robertson pokrenuo je prošle godine peticiju kojom traži da grad zaustavi program dok ne objavi podatke o bezbednosti i pristupačnosti, održi javnu raspravu i postavi jasnija pravila. Prošlog meseca peticiju je potpisalo više od 4.500 ljudi. Građani prijavljuju da roboti blokiraju trotoare i pešačke prelaze i otežavaju kretanje osobama sa invaliditetom.

Otpor je stigao i do Gradske kuće. Odbornik Danijel La Spata iz Prvog izbornog okruga odbio je u februaru planove za širenje flote na veći deo svog okruga pošto se više od 83 odsto građana koji su popunili onlajn anketu oštro usprotivilo. Grad je uveo i posebnu kategoriju u sistemu 311 za prijavu problema sa ovim uređajima.

U martu je robot kompanije Serve probio staklo autobuskog stajališta CTA u Vest Taunu, a nekoliko dana kasnije Coco robot udario je u još jedno stajalište u Old Taunu. Obe firme su tada najavile istragu i preuzele troškove popravke. U septembru je snimak na kojem više od desetak Coco robota kruži i zaglavljuje se na trotoaru u Linkoln Parku prikupio stotine hiljada pregleda.

Kompanije brane robote kao bezbedniju i održiviju opciju za kratke dostave, koja smanjuje broj vožnji automobilom i gužve u saobraćaju.