Novi predlog zakona snižava starosnu granicu za penziju nekim radnicima na 60 godina
U Vašingtonu je predstavljen predlog zakona koji ide u suprotnom smeru od većine dosadašnjih ideja o spasavanju američkog penzijskog sistema. Umesto podizanja starosne granice, kongresmenka Hejli Stivens (Haley Stevens), demokratkinja iz Mičigena, predložila je u četvrtak Zakon o pravičnosti socijalnog osiguranja za fizičke radnike, kojim bi granica za punu penziju bila spuštena na 60 godina.
Predlog se odnosi na zaposlene u građevinarstvu, nezi i zdravstvu, prerađivačkoj industriji i drugim fizički zahtevnim poslovima. Oni bi punu naknadu iz sistema Social Security, saveznog penzijskog i invalidskog osiguranja u SAD, mogli da ostvare sedam godina ranije nego što dopušta važeći zakon.
Šta važi danas
Amerikanci rođeni posle 1960. godine pravo na punu penziju stiču sa 67 godina. Naknadu mogu da počnu da primaju i ranije, čim napune 62 godine, ali uz umanjenje od 30 odsto. To umanjenje se postepeno smanjuje svake godine između 63. i 66. godine života.
Prema podacima Uprave za socijalno osiguranje (Social Security Administration), prosečan penzionisani radnik je u januaru primao 2.071 dolar mesečno.
Stivens tvrdi da je niža granica neophodna zato što veliki broj ljudi teško izdržava rad u šestoj deceniji života. "Stanovnici Mičigena koji rade svojim rukama ne bi trebalo da budu prisiljeni da čekaju da im telo otkaže da bi otišli u penziju", navela je u saopštenju prilikom predstavljanja zakona. Stivens je u avgustu izgubila demokratske predizbore za Senat od Abdula el Sajeda (Abdul El-Sayed).
Sistem bodova
Zakon bi uveo sistem u kome fizički radnici skupljaju bodove prema broju godina provedenih na teškom poslu i prema starosti u tom periodu. Za svaku godinu rada između 35. i 44. godine života dobijao bi se po jedan bod.
Da bi stekao pravo na penziju sa 60 godina, radnik bi morao da sakupi najmanje 15 bodova ili da provede najmanje 20 godina na određenim poslovima, poput rada u industrijskoj proizvodnji ili postavljanja krovova.
Listu zanimanja koja ispunjavaju uslove sastavljao bi direktor Uprave za socijalno osiguranje, a agencija bi morala da je ažurira na svake tri godine. Prema tekstu predloga, posao mora da "nameće pojedincu znatne fizičke zahteve za koje se razumno može očekivati da će umanjiti sposobnost te osobe da obavlja takvo zanimanje, ili druga zanimanja sa znatnim fizičkim zahtevima, u poznim godinama".
Rasprava o finansiranju sistema
Predlog stiže usred šire debate o tome kako finansirati Social Security, pošto isplate već duže vreme nadmašuju prihode. Poslednji izveštaj povereničkog odbora fonda predviđa da bi ključni fond iz kojeg se isplaćuju naknade penzionerima i porodicama preminulih radnika postao nelikvidan do kraja 2032. godine, dakle ranije nego što se procenjivalo. Prema tim procenama, to bi moglo da izazove smanjenje naknada za više od 20 odsto.
Stručnjaci navode i druga rešenja. Jedno je ukidanje gornje granice prihoda koji se oporezuju doprinosom za Social Security, koja sada iznosi 184.500 dolara, a drugo povećanje poreza na zarade iz kojeg se sistem finansira.
Senatori Elizabet Voren (Elizabeth Warren), demokratkinja iz Masačusetsa, i Berni Moreno (Bernie Moreno), republikanac iz Ohaja, zatražili su u julu ukidanje te granice. Tvrde da bi tako nastao pravičniji sistem u kome bi ljudi sa visokim primanjima u program uplaćivali isti udeo svojih prihoda kao radnici sa niskim i srednjim platama.
Anketa Bipartizanskog centra za politiku iz 2025. godine, sprovedena na više od 4.000 Amerikanaca, pokazala je da ukidanje ili podizanje granice podržava 65 odsto demokrata i 62 odsto republikanaca. Ideju je podržala i većina domaćinstava sa prihodima većim od 200.000 dolara godišnje.