Koje poslove veštačka inteligencija menja do 2030. godine
U firmama i po kancelarijama sve ređe se pita da li će veštačka inteligencija, softver koji uči iz podataka i sam donosi odluke, promeniti tržište rada. Pita se koje poslove menja prva. Odgovor nije spisak zanimanja koja nestaju preko noći, nego mapa zadataka. Automatizacija najbrže preuzima posao koji je digitalan, ponavlja se, počiva na jasnim pravilima i lako se proverava. Najsporije napreduje tamo gde se traže fizičko prisustvo, odgovornost, pregovaranje i procena u nepredvidivim situacijama.
Šta kažu projekcije
Izveštaj o budućnosti poslova za 2025. godinu, koji objavljuje Svetski ekonomski forum, organizacija koja okuplja privredu i vlade, procenjuje da će do 2030. godine biti pogođeno oko 22 odsto svih radnih mesta. U istom periodu očekuje se otvaranje 170 miliona novih pozicija i gašenje 92 miliona, što daje neto rast od 78 miliona poslova. Predviđa se i da će se skoro 40 odsto veština potrebnih za obavljanje posla promeniti.
Rizik, dakle, postoji. Veći izazov je ipak to što se opis posla menja brže nego što se ljudi prekvalifikuju.
Najizloženiji sektori
Kancelarijska administracija
Unos podataka, obradu faktura, zakazivanje i osnovno knjigovodstvo softver već uveliko radi sam. Sledi korak dalje: programi koji vode višestepene procese, pišu nacrte rutinskih dokumenata i sažetke izveštaja, a čovek se uključuje kada nešto izgleda sumnjivo.
Korisnička podrška
Čet-botovi i IVR sistemi, automatski glasovni odgovori na telefonu, već preuzimaju najčešća pitanja i preusmeravanje poziva. Novije verzije mogu da završe transakciju, prepoznaju kvar sa fotografije i same ažuriraju evidenciju o klijentu. Ljudima ostaje smirivanje nezadovoljnih mušterija, empatija i pregovaranje.
Proizvodnja i magacini
Roboti već rade montažu, varenje, pakovanje i sortiranje po pravilima. Sledi talas mašina koje vide i planiraju pokret u manje uređenom prostoru. Najizloženiji su rutinski poslovi na traci i u skladištu, dok se ljudski rad pomera ka nadzoru robota koji rade uz operatera i ka bezbednosti.
Transport i logistika
Ovaj deo priče direktno se tiče velikog broja naših ljudi u čikaškom regionu. Automatizacija je prvo ušla u planiranje ruta, raspored tereta, praćenje pošiljki i pripremu otpremne dokumentacije. Autonomna vozila šire se najpre na predvidivim relacijama i u kontrolisanim zonama. Kao najizloženiji navode se vozači na dugim i ponavljajućim relacijama, kuriri u dostavi do kućnog praga, kao i radnici u magacinima i viljuškaristi. Potražnja se pomera ka nadzoru voznog parka, rešavanju vanrednih situacija i složenim popravkama.
Finansije i pravna struka
Knjigovodstvena usaglašavanja, obrada kredita, označavanje sumnjivih transakcija i prvi nacrti analiza sve češće idu kroz softver. U pravu su najpogođeniji pravni pomoćnici i mlađi saradnici, jer mašina brzo radi prvu proveru ugovora i pretragu elektronskih dokaza. Advokatima ostaje ono gde se traži odgovornost, etika i procena rizika.
Poslovi koji se menjaju, ali ne nestaju
U prodaji alati preuzimaju istraživanje kupaca, pisanje poruka i beleške sa poziva, pa komercijalisti više vremena troše na razumevanje problema klijenta i na pregovore. Programeri sve češće rade kao urednici koda koji mašina predloži. U menadžmentu niču nove pozicije, među njima rukovodioci za uvođenje veštačke inteligencije i službenici za etiku koji proveravaju pristrasnost algoritama. Prema istraživanju kompanije Majkrosoft (Microsoft), 12 odsto menadžera proizvoda već koristi ove alate za izradu prototipa i pisanje koda.
Najmanje su izloženi lekari, medicinske sestre, zanatlije, nastavnici i terapeuti, dakle poslovi koji traže fizički rad, odnos sa čovekom i zakonsku odgovornost. Rast se očekuje u sajber bezbednosti, radu sa podacima, obuci sistema veštačke inteligencije, kao i u nezi i obrazovanju.