Inflacija u SAD ubrzala u avgustu, benzin skočio na 4,30 dolara
Inflacija u Sjedinjenim Državama ponovo je ubrzala u avgustu, pre svega zbog skoka cena goriva posle obnovljenih borbi na Bliskom istoku. Indeks potrošačkih cena, mera prosečnog rasta cena robe i usluga koje kupuju domaćinstva, bio je 3,4 odsto viši nego pre godinu dana, saopštilo je u petak Ministarstvo rada. Na godišnjem nivou, dakle, isto kao u julu. Mesečna slika je mnogo lošija: cene su od jula do avgusta porasle 0,4 odsto, prema svega 0,1 odsto mesec ranije.
Cene su prvi put naglo skočile dok je privreda izlazila iz pandemije kovida, a podaci pokazuju da je inflacija i više od pet godina kasnije tvrdokorno visoka. To je veliki problem za Federalne rezerve, američku centralnu banku, a mnogim biračima je pokvarilo utisak o ekonomskim rezultatima Trampove administracije. Do izbora na polovini mandata ostalo je sedam nedelja.
Šta je poskupelo
Galon benzina koštao je 11. septembra u nacionalnom proseku 4,30 dolara, više od sedam odsto skuplje nego mesec dana ranije. Poskupele su i hotelske sobe i avionske karte, kao i novi i polovni automobili. Cene odeće i namirnica u prodavnicama ostale su iste kao u julu.
Ako se izuzmu hrana i energenti, kategorije koje najviše osciliraju, takozvane bazne cene bile su 2,4 odsto više nego pre godinu dana. To je blago niže od julskih 2,5 odsto i treći uzastopni pad. Na mesečnom nivou, međutim, bazne cene su porasle 0,3 odsto, najviše od aprila.
Šta će uraditi Federalne rezerve
Veći mesečni rast baznih cena od očekivanog ojačaće poziciju onih zvaničnika centralne banke koji traže povećanje referentne kamatne stope na sednici 15. i 16. septembra. Prema alatu CME FedWatch, koji na osnovu trgovanja terminskim ugovorima procenjuje verovatnoću odluka centralne banke, investitori sa Vol strita sada vide oko 70 odsto šanse da kamata bude podignuta 16. septembra.
Federalne rezerve obično podižu cenu zaduživanja da bi usporile potrošnju i ograničile rast cena. Predsednik te institucije Kevin Vorš je pre dve nedelje u zapaženom govoru nagovestio da naginje ka povećanju stope, ali nije obećao konkretan rok. Razlike među kreatorima politike toliko su male da je i nekoliko stotih delova procenta u izveštaju o inflaciji moglo da prelomi odluku.
Jednokratni šok ili duži period
Mnogi ekonomisti mesecima tvrde da su skuplje gorivo, carine i nagli rast ulaganja u data-centre za veštačku inteligenciju jednokratni udari koji će oslabiti. Znakova da se rat sa Iranom smiruje, međutim, nema, a i Tramp je rekao da cene goriva neće pasti pre novembarskih izbora.
„Ovo nije jednom i gotovo”, rekla je Keti Bostjančik, glavna ekonomistkinja kompanije Nationwide. „Nejasno je kada će se tenzije na Bliskom istoku smiriti. Deluje da bi ovo mogao da bude produžen poremećaj.”
Skuplja nafta lako se preliva na ostatak privrede. Skuplje avio-gorivo podiže cene karata, a skuplji dizel poskupljuje transport, što se na kraju vidi na cenama namirnica i druge robe koja stiže kamionima. Udar osećaju prevozničke firme i mali biznisi, kojih u srpskoj zajednici u širem Čikagu ima mnogo. Izveštaj o veleprodajnim cenama objavljen 10. septembra pokazao je skok cena hemikalija, najverovatnije posledicu skuplje nafte.
Administracija pokušava da odgovori na nezadovoljstvo birača visokim cenama. Tramp je 10. septembra obećao isplatu od 5.000 dolara svakom punoletnom Amerikancu ako republikanci zadrže većinu u Kongresu, što bi zahtevalo odobrenje Kongresa i moglo dodatno da podstakne inflaciju. Ministar finansija Skot Besent pojačao je otkup državnih obveznica kako bi zadržao niže dugoročne kamate, ali je prinos na desetogodišnju obveznicu 10. septembra dostigao najviši nivo u skoro tri godine.