Kada su nastale kreditne kartice: prva univerzalna izdata 1950
Kreditna kartica je američki izum mlađi od osamdeset godina. Prve su izdate pedesetih godina prošlog veka, a koncept je bio toliko nov da su kompanije reklamama morale da objašnjavaju potrošačima kako uopšte funkcioniše. Danas je to osnovno sredstvo plaćanja u Sjedinjenim Državama. Put od kartona do plastike bio je kratak i pun detalja koji se retko pominju.
Pre banaka: računi kod prodavca i metalne pločice
Kupovina na odloženo plaćanje nije nikakva novina. Trgovci su vekovima dozvoljavali mušterijama da robu uzmu odmah, a račun izmire kasnije. Već početkom 20. veka američke prodavnice otvarale su stalnim mušterijama takozvane charge račune, odnosno kupovinu na kredit kod jednog trgovca. Takvi računi najčešće su se prepoznavali po metalnom žetonu ili privesku sa imenom radnje i brojem računa, a kamata se nije naplaćivala.
Godine 1934. kompanija American Airlines izdala je Air Travel Card, metalnu karticu koja je donosila popust od 15 odsto na avio-karte. Četrnaest godina kasnije, 1948, grupa njujorških robnih kuća udružila se oko Charga-Plate pločica, metalnih pločica sa utisnutim podacima veličine vojnih identifikacionih pločica, koje su se mogle koristiti u svim prodavnicama učesnicama.
"Prva večera" u Menhetnu
Prelom je stigao 1950. godine. Frank Makanamara osnovao je Diners Club zajedno sa Ralfom Šnajderom i Matijem Simonsom, a prva zabeležena transakcija obavljena je 8. februara 1950. u restoranu Major's Cabin Grill na Menhetnu, nadomak kancelarija osnivača u Empajer stejt bildingu. Konobar je umesto gotovine dobio pravougaonik od kartona, karticu broj 1000. U firmi su taj trenutak nazvali "Prva večera", iako je reč bila o februarskom ručku.
Na startu je bilo 27 restorana, čija su imena bila odštampana na poleđini kartice, i tačno 200 korisnika, uglavnom prijatelja osnivača. Model je bio jednostavan: restorani su Diners Clubu plaćali procenat od svakog računa, a korisnik je jednom mesečno dobijao jedan jedinstveni obračun. Prema podacima iz tog perioda, trgovci su izdvajali između 7 i 10 odsto svake kupovine, dok je godišnja članarina iznosila pet dolara. Kamate nije bilo.
Suština novine bila je konceptualna: trenutak kupovine i trenutak plaćanja više nisu morali da budu isti, a kartica nije bila vezana za jednog trgovca. Do 1952. broj korisnika približio se pola miliona. Te godine je Alfred Blumingdejl, koji je vodio konkurentsku karticu Dine & Sign, platio Makanamari 500.000 dolara za njegov udeo i spojio dve firme. Makanamara je umro 1957. od srčanog udara, u 40. godini, pre nego što su kartice postale deo svakodnevice.
Mit o zaboravljenom novčaniku
Najpoznatija verzija nastanka Diners Cluba kaže da je Makanamara 1949. izašao sa klijentima u Major's Cabin Grill i shvatio da nema novčanik, pa je iz te neprijatnosti rodio ideju. Priča je efektna, ali sporna. Simons je kasnije priznao da je anegdotu smislio za novinare. Ono što je Makanamara zaista uočio, putujući vozom kući na Long Ajlend, bilo je da su svi kreditni računi u Americi međusobno odvojeni i vezani za pojedinačne trgovce.
Banke ulaze u igru
Diners Club se brzo proširio sa restorana i barova na hotele, prodavnice i avio-kompanije, a sredinom pedesetih primao se i u inostranstvu. Godine 1958. American Express je izbacio svoju prvu charge karticu, vrstu kartice kod koje se dug mora izmiriti u celosti svakog meseca. Iste godine Bank of America izdala je BankAmericard, prvu plastičnu kreditnu karticu. Ta banka je među prvima uložila u mejnfrejm računare, velike centralne mašine za obradu podataka, i u telefonske mreže za vođenje računa.
BankAmericard se smatra prvom "pravom" kreditnom karticom jer je korisnicima naplaćivala kamatu na neizmireni deo duga prenet u naredni mesec. Krajem pedesetih pojavile su se kartice sa revolving saldom, dakle sa mogućnošću prenošenja duga iz meseca u mesec. Godine 1966. BankAmericard je predstavljen kao prva kartica opšte namene, nevezana za određeni restoran ili lanac robnih kuća. Iz tog proizvoda kasnije je nastala Visa, a Diners Club je decenijama bio među najpopularnijim karticama u SAD pre nego što su ga pretekli Visa i Mastercard.
Prva pravila i ograničen pristup
Rast industrije privukao je pažnju države. Kongres je 1968. usvojio Truth in Lending Act, zakon koji je standardizovao način na koji se moraju objaviti uslovi korišćenja kartice, kako bi potrošači mogli da uporede ponude i znaju šta će im biti naplaćeno. Sedamdesetih su usledile dodatne regulatorne izmene. Žene u Sjedinjenim Državama imale su ograničen pristup kreditnim karticama sve do sredine te decenije.
Diners Club je 1985. postao prva kartica koja je uvela bodove zamenljive za besplatne letove i više klase putovanja, čime je postavio obrazac koji danas koristi gotovo svaki izdavalac.