Vrhovni sud razmatra Trampovu uredbu o zabrani azila na granici sa Meksikom
Vrhovni sud Sjedinjenih Država saopštio je u petak da će razmatrati zabranu podnošenja zahteva za azil na južnoj granici, jednu od središnjih mera predsednika Donalda Trampa u oštrom zaokretu američke imigracione politike.
Administracija traži od sudija da ponište odluke nižih sudova, koji su ocenili da je blokiranje zahteva za azil nezakonito. Zabrana se oslanja na izvršnu uredbu, predsednički akt sa snagom naloga izvršnoj vlasti, u kojoj je stanje na granici sa Meksikom opisano kao "invazija".
Šta kaže zakon
Savezni zakon dozvoljava ljudima da traže azil, zaštitu za one koji beže od progona u matičnoj zemlji, bez obzira na to kako su ušli u SAD. Odluku o tome kome će azil zaista biti odobren zakon prepušta izvršnoj vlasti.
Trampova administracija tvrdi da migrantima obuhvaćenim uredbom može unapred i u celini da odbije azil i da nije dužna da prima zahteve za koje se zna da će biti odbijeni. Savezni advokati navode i da su višegodišnji rokovi obrade predmeta ranije doprineli velikom prilivu ljudi na južnoj granici, jer su mnogi puštani u zemlju dok čekaju odluku.
"Otkako je proklamacija stupila na snagu, broj susreta na granici pao je za 93 odsto, na najniži nivo od šezdesetih godina", napisao je D. Džon Sauer, vrhovni državni pravobranilac koji zastupa vladu pred Vrhovnim sudom, ocenjujući ograničenja azila kao "kritična" za celu meru.
Argumenti tužilaca
Advokati Američke unije za građanske slobode (ACLU), najpoznatije organizacije za zaštitu ustavnih prava u SAD, i nekoliko grupa za prava imigranata uzvraćaju da je broj prelazaka granice opadao još pre nego što je Tramp preuzeo dužnost.
Oni tvrde da je uredba nezakonit pokušaj da se jednostrano ukinu zakonske zaštite namenjene ljudima koji beže od opasnosti. Izvršna vlast jeste ta koja odlučuje o dodeli azila, statusa koji omogućava legalan život i rad u SAD, ali se, kako navode advokati, te odluke donose od slučaja do slučaja, a zakon ne dozvoljava predsedniku da ljudima unapred onemogući i samo podnošenje zahteva.
"Tužioci u ovom slučaju pobegli su od progona i mučenja, uključujući političko zatvaranje i pretnje talibana", rekla je Keren Zvik, izvršna direktorka Nacionalnog centra za pravdu za imigrante. "Ipak, Trampova administracija odbila je da ispuni svoju obavezu i razmotri njihove zahteve za azil."
Odluka se očekuje do kraja juna
Zabrana je uvedena u nizu imigracionih ograničenja koja je Tramp predstavio po povratku na funkciju 2025. godine i ostala je na snazi tokom celog sudskog postupka. Rasprava pred sudijama očekuje se na proleće, a odluka do kraja juna.
Reč je o trećem velikom imigracionom predmetu u ovom zasedanju Vrhovnog suda. Sudije će odlučivati i o tome da li ljudi mogu po skraćenom postupku da budu deportovani u zemlje koje nisu njihove matične, kao i da li imigranti mogu da budu zadržani u pritvoru na neodređeno vreme tokom postupka deportacije.
Ranije ove godine sud je u jednom predmetu o azilu presudio u korist administracije i otvorio joj put da eventualno obnovi takozvanu politiku "meteringa", ograničavanja dnevnog broja ljudi koji se primaju na graničnim prelazima, koja je i ranijih godina korišćena za vraćanje imigranata sa granice.