ICE pokrenuo akciju protiv prevara sa SNAP pomoći širom SAD
Američka Imigraciona i carinska služba (ICE), savezna agencija zadužena za sprovođenje imigracionih zakona, pokrenula je operaciju širom zemlje usmerenu na osobe koje u SAD borave bez regulisanog statusa, a koje su, prema tvrdnjama vlasti, na prevaran način koristile SNAP pomoć. SNAP je savezni program prehrambene pomoći poznat i kao bonovi za hranu i mesečno pomaže domaćinstvima sa niskim primanjima da kupe namirnice.
Ministarstvo unutrašnje bezbednosti (DHS) saopštilo je u sredu da su prva hapšenja tek "uvodni plotun" šire i dugotrajne akcije ICE-a.
Ko je uhapšen
DHS je naveo imena pet uhapšenih osoba: državljanka Kube Elizabet Povea Rodrigez, kao i državljani Haitija Rubstoni Džunior Teodor, Vilbert Žan Baptist, Luis Žan i Džensli Čarls.
Prema saopštenju agencije, Rodrigez je ranije osuđivana za narušavanje javnog reda i hapšena zbog optužbi za napad i nasilje u porodici, dok je Teodor ranije hapšen zbog krađe, ometanja službenih lica i neovlašćenog ulaska na tuđi posed. DHS tvrdi da su svih petoro ušli u SAD nezakonito i potom koristili SNAP pomoć.
U saopštenju, međutim, ne piše koliki su iznos pomoći pojedinačno dobili, na koji način su pristupili programu, niti da li su protiv njih podignute krivične prijave povezane sa SNAP-om.
"Ilegalni stranci koji uopšte nemaju pravo da budu ovde poslednji su koji bi trebalo da koriste SNAP i druge oblike socijalne pomoći", izjavio je ministar unutrašnje bezbednosti Markvejn Mulin. Dodao je da su "ovi programi namenjeni isključivo Amerikancima" i da je administracija Donalda Trampa rešena da procesuira sve koji varaju poreske obveznike.
Istrage vrede skoro 45 miliona dolara
Istog dana Ministarstvo pravde, Ministarstvo poljoprivrede (USDA) i Kancelarija generalnog inspektora USDA najavili su posebnu akciju protiv prevara u SNAP-u i drugim programima tog ministarstva. Od 1. septembra do 21. oktobra, uz učešće 13 kancelarija federalnih tužilaca i Tužilaštva države Juta, pokrenuti su postupci protiv više od 40 optuženih. Navodne i dokazane šeme obuhvataju gotovo 45 miliona dolara planirane štete za saveznu kasu, od čega se skoro 42 miliona odnosi na SNAP.
Najveći slučaj tiče se Džoraga Jasina i Ramija Kanana, optuženih u Ohaju za šemu vrednu 29,7 miliona dolara. Tužioci tvrde da su njih dvojica vodili ovlašćene prodavnice hrane u Čikagu i da su između februara 2024. i aprila 2025. obradili hiljade transakcija koristeći ukradene podatke sa EBT naloga, odnosno elektronskih računa preko kojih se isplaćuje pomoć, i prikazivali ih kao legitimne kupovine namirnica. Terete se za udruživanje radi prevare putem elektronskih komunikacija i pranje novca. Optužbe još nisu dokazane na sudu.
Među ostalim slučajevima je navodna šema od 4,4 miliona dolara u koju je umešana reperka i influenserka Mersedes Nju, poznata i kao Shawty Dred, kao i slučaj u Ohaju vredan milion dolara u kojem se optuženi terete da su SNAP pomoć razmenjivali za gotovinu, marihuanu i druge nedozvoljene artikle. Ministarstvo pravde navodi i da je državljanin Dominikanske Republike Rodolfo Armando Fernandez Guzman, koristeći ukradeni identitet američkog državljanina, pribavio 22.402 dolara SNAP pomoći i više od 144.000 dolara iz programa MassHealth i Section 8.
Program u padu
Prema podacima USDA, SNAP je u fiskalnoj 2025. godini mesečno koristilo prosečno 42,1 milion ljudi, uz savezne izdatke od 101,7 milijardi dolara i prosečnu pomoć od 187,94 dolara po korisniku mesečno. Kancelarija generalnog inspektora USDA zabeležila je 2.192 osuđujuće presude iz istraga povezanih sa SNAP-om između 2015. i 2024. godine, uključujući slučajeve trgovaca, a ne samo korisnika.
Pojačana kontrola stiže u trenutku kada broj korisnika naglo opada. Centar za budžetske i političke prioritete (CBPP), istraživačka organizacija iz Vašingtona, navodi na osnovu podataka USDA i saveznih država da je broj korisnika između stupanja na snagu zakona "One Big Beautiful Bill Act" u julu 2025. i juna 2026. pao za više od pet miliona ljudi, odnosno skoro 13 odsto, na najniži nivo u 17 godina. Taj zakon je pooštrio uslove za sticanje prava i proširio obavezu rada, a CBPP, koji se protivi izmenama, smatra da se pad ne može objasniti pre svega oporavkom privrede.