Hapšenja na granici pala na najniži nivo u skoro 60 godina
Broj hapšenja na granici Sjedinjenih Država sa Meksikom pao je na najniži godišnji nivo od 1968. godine, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnje bezbednosti SAD (DHS) objavljeni u petak. Savezni agenti evidentirali su 98.708 hapšenja osoba koje su granicu prelazile izvan zvaničnih prelaza tokom fiskalne godine, obračunskog perioda savezne vlade koji se završava 30. septembra.
Poređenja radi, u 2022. i 2023. taj broj je svake godine premašivao dva miliona. O podacima je izvestio list Financial Times. Prethodni najniži rezultat zabeležen je 1968, kada je evidentirano 96.641 hapšenje.
Pad počeo pre Trampa, pa se ubrzao
Broj prelazaka počeo je da opada u poslednjem delu mandata Džozefa Bajdena, pošto je njegova administracija pooštrila uslove za traženje azila, a Meksiko pojačao sopstvenu kontrolu granice. Trend se potom ubrzao pod predsednikom Donaldom Trampom, koji je oštro ograničio pristup azilu na južnoj granici i proširio hapšenja i deportacije unutar zemlje.
"Rezultati ne mogu biti jasniji: snažno sprovođenje zakona daje rezultate", izjavio je ministar unutrašnje bezbednosti Markvejn Malin.
Analitičari glavni uzrok ipak vide u ukidanju mogućnosti da se azil traži na samoj granici. "Ubedljivo najvažniji razlog za pad migracija jeste nestanak prava da se na granici podnese zahtev za azil", rekao je Adam Ajsakson, viši saradnik Vašingtonske kancelarije za Latinsku Ameriku, istraživačke organizacije koja prati region.
Gde migranti sada ostaju
Prema njegovim rečima, deo ljudi koji su razmišljali o putu na sever ostao je u matičnim zemljama, dok su se drugi nastanili u Meksiku. Meksiko oštro postupa prema ekonomskim migrantima, ali zadržava relativno širok sistem azila.
Tokom Bajdenovog mandata mesečni broj hapšenja na južnoj granici često je prelazio 200.000. Stručnjaci i sami migranti navodili su da su ljudi koji beže od političke nestabilnosti, siromaštva i nasilja u zemljama poput Haitija i Venecuele tu administraciju doživljavali kao otvoreniju. Taj priliv postao je ozbiljan politički teret za demokrate na predsedničkim izborima 2024, kada je Tramp kontrolu granice postavio u središte kampanje.
Od povratka u Belu kuću, Tramp je granična ograničenja povezao sa agresivnom kampanjom Imigracione i carinske službe SAD (ICE), savezne agencije zadužene za hapšenja i deportacije u unutrašnjosti zemlje. "Čak i ako razmišljate da budete klasičan migrant koji ne traži azil i pokušava da izbegne hapšenje, verovatno nećete sve to rizikovati da biste posle dolaska morali da izbegavate racije ICE-a", rekao je Ajsakson.
Podaci objavljeni u julu pokazali su da je u pritvorskim centrima ICE-a bilo 65.765 ljudi.
Meksikanci najbrojniji među uhapšenima
Najveću grupu uhapšenih na granici sada čine Meksikanci koji putuju sami. Ajsakson procenjuje da je reč uglavnom o ljudima koji su ranije deportovani i pokušavaju da se vrate porodicama ili poslu u SAD.
Vlada Meksika saopštila je da je od Trampovog povratka na funkciju u januaru 2025. do sredine avgusta iz Sjedinjenih Država deportovano više od 271.000 meksičkih državljana, a većina je vraćena kopnenim putem.
Kako broj prelazaka opada, imigracija gubi na značaju među prioritetima birača uoči novembarskih izbora na polovini mandata. Ankete pokazuju da su ekonomija i troškovi života sada među njihovim glavnim brigama.