Data centri doneli bi Ilinoisu novih 121.000 poslova
Nova studija procenjuje da bi data centri koji se planiraju u Ilinoisu u narednoj deceniji, veliki objekti puni servera za obradu i čuvanje podataka, otvorili desetine hiljada radnih mesta i doneli stotine miliona dolara poreza na imovinu. Stručnjaci za energetiku i zaštitu životne sredine ipak sumnjaju da te koristi mogu da nadmaše pritisak na mrežu i vodosnabdevanje.
Studiju je izradio Illinois Economic Policy Institute (ILEPI), istraživačka organizacija bliska sindikatima. Po njenoj proceni, 57 milijardi dolara investicija u data centre do 2035. godine stvorilo bi 121.000 radnih mesta. Najveći deo čine privremeni građevinski i prateći poslovi u privredi, a svega 2.800 bile bi direktne, stalne pozicije.
Potreba za sveobuhvatnom analizom pojavila se pošto poslanici na prolećnom zasedanju nisu usvojili pravila za data centre, a guverner Džej Bi Pricker (JB Pritzker) pauzirao državni program poreskih olakšica za ovu industriju. Prema podacima Odeljenja za trgovinu i ekonomske mogućnosti Ilinoisa, vrednost tih olakšica je do 2025. premašila 660 miliona dolara.
„Trenutno postoji deficit poverenja u javnosti, a Ilinois može da obezbedi odgovoran razvoj data centara kako bi to poverenje povratio", rekao je Frenk Manco (Frank Manzo), ekonomista ILEPI-ja. Dodao je da bi moratorijum samo preusmerio investicije u susedne države, dok jasni standardi „daju investitorima sigurnost i štite potrošače struje".
Porez na imovinu i lokalne olakšice
U Ilinoisu već postoji više od 240 planiranih ili aktivnih data centara, odnosno 19 na milion stanovnika. Studija procenjuje da bi oni, kada prorade, lokalnim vlastima donosili blizu 300 miliona dolara godišnje od poreza na imovinu. To bi omogućilo da se porez za građane smanji za tri do deset odsto, pod uslovom da se investitorima ne odobravaju umanjenja.
Primer je okrug Dikalb (DeKalb). Kompanija Meta je 2024. platila 31 milion dolara poreza na imovinu za svoj tamošnji data centar, a prosečan porez u tom okrugu porastao je oko dva odsto, naspram šest odsto u proseku u državi.
Robert Bruno, profesor Univerziteta Ilinois i koautor izveštaja, kaže da svaka lokalna zajednica mora da izrazi sopstvenu volju, ali da je reč o „prilično pouzdanom izvoru prihoda za škole". Kristan Vong Karinen (Kristan Wong Karinen), istraživačica organizacije Good Jobs First koja se protivi subvencijama korporacijama, podsetila je da je grad ipak umanjio porez za Metin kompleks. „Umanjivanje poreza vam uopšte ne pomaže. Samo poništava svaku moguću korist", rekla je. Jedna od preporuka izveštaja jeste zabrana lokalnih poreskih olakšica.
Poslovi koji nestaju posle izgradnje
Kada se izgrade, data centri zapošljavaju malo ljudi. Na 2.800 očekivanih stalnih radnih mesta, investitori troše 20,2 miliona dolara po jednom trajnom poslu. „Novac poreskih obveznika treba da podstiče dobre dugoročne poslove, a to se ne dešava", rekao je Entoni Elmo (Anthony Elmo) iz Good Jobs Firsta.
Istraživači ILEPI-ja ističu da su plate dobre: trinaest projekata u 2020. i 2021. otvorilo je 8.000 građevinskih poslova sa zaradama preko 100.000 dolara. Izveštaj predviđa i 41.751 radno mesto nastalo rastom potrošnje, od ugostiteljstva do fabrika građevinskog materijala.
Računi za struju
Autori priznaju da se te koristi plaćaju skupljom energijom. Procenjuju da bi prosečan domaći račun porastao oko 12 dolara mesečno, odnosno 150 dolara godišnje. Računica počiva na srednjem scenariju, u kome novi data centri do 2035. dodaju 6,5 gigavata potražnje, dovoljno za milione domova, uz rast ukupnih troškova elektroenergetskog sistema od skoro 10 odsto.
PJM, regionalni operator prenosne mreže za severoistočni Ilinois, predviđa rast potražnje data centara od 10,7 gigavata do 2035. samo na području ComEda, lokalnog distributera struje. Ostatak države pripada mreži MISO, gde se do 2035. očekuje rast vršne potražnje od 35 odsto u 15 država. Analiza organizacije National Resource Defense Council iz prošle godine predviđa da bi porodice na području PJM-a do 2028. plaćale i do 70 dolara mesečno više.
Džim Čilsen (Jim Chilsen) iz Citizens Utility Boarda, organizacije za zaštitu potrošača komunalnih usluga, upozorava da to pogađa i privredu: „Visoki računi za struju su užasni za ekonomiju, jer kada potrošači sav novac daju na račune, nemaju čime da pokrenu potrošnju drugde."
Preporuke
Predlozi iz izveštaja uglavnom prate POWER Act, zakon koji nije usvojen na prolećnom zasedanju, a koji bi obavezao data centre da obezbede sopstvene obnovljive izvore energije, pribave dozvole za korišćenje vode i objavljuju izveštaje. Preporučena je i zabrana ugovora o poverljivosti sa investitorima na nivou cele države, jer javnost zbog njih ostaje bez odgovora o projektima. Zagovornici očekuju da zakon napreduje tokom jesenjeg zasedanja.