Da li su pasivne kuće odgovor na surovo vreme u Čikagu?

Čikaški list Chicago Sun-Times u rubrici o nekretninama otvorio je pitanje koje se u gradu sa oštrim zimama i sve toplijim letima samo nameće: da li su pasivne kuće odgovor na ekstremne vremenske prilike u Čikagu.

Šta je pasivna kuća

Pasivna kuća je projektovana tako da joj za grejanje i hlađenje treba vrlo malo energije. To se postiže debelom izolacijom, vazdušno zaptivenim omotačem zgrade, prozorima sa više slojeva stakla i kontrolisanom ventilacijom sa rekuperacijom, sistemom koji svežem vazduhu predaje toplotu izlaznog vazduha. Cilj je stabilna temperatura u kući i onda kada spoljna naglo padne ili skoči.

Standard i sertifikacija

U Sjedinjenim Državama ovakvu gradnju sertifikuje PHIUS, organizacija Passive House Institute US, koja propisuje standard energetskih performansi prilagođen različitim klimatskim zonama. Taj deo je za Čikago presudan, jer se zahtevi za grad sa vrlo hladnim zimama i vlažnim letima razlikuju od onih u blažim podnebljima.

Zašto se pitanje postavlja sada

Tema je u fokusu zbog vremenskih ekstrema koje region sve češće beleži, od polarnih talasa do dugih perioda vrućine. Pristalice ovakve gradnje tvrde da objekat koji gotovo ne propušta vazduh duže zadržava upotrebljivu temperaturu i onda kada nestane struja, što je u čikaškim uslovima praktično pitanje bezbednosti, a ne samo udobnosti.

Druga strana računice je cena. Pasivna gradnja traži skuplje materijale i preciznije izvođenje, pa se početno ulaganje vraća kroz niže račune za energiju tokom godina korišćenja. Zato se rasprava o pasivnim kućama u Čikagu vodi na dva koloseka istovremeno: kao pitanje otpornosti na vremenske ekstreme i kao pitanje troškova stanovanja.

Ceo tekst objavljen je na sajtu Chicago Sun-Timesa u rubrici o nekretninama.