Čikago proglašen najotpornijim gradom na klimatske rizike
Čikago nosi najmanji rizik od klimatskih promena i najbolje je pripremljen za posledice izmenjenih vremenskih obrazaca, pokazuje nova analiza otpornosti najvećih svetskih gradova.
Rang-listu je objavila singapurska kompanija AlphaGeo, koja geografske rizike predviđa pomoću veštačke inteligencije. Ocenjena su 72 najveća grada u svetu, a Čikago je zauzeo prvo mesto.
Zašto je Čikago na vrhu liste
Prvo mesto donela je kombinacija dva faktora. Prvi je mala fizička izloženost čitavom nizu klimatskih opasnosti: poplavama u kopnenim područjima, poplavama na obalama, toplotnom stresu, suši, šumskim požarima i uraganskim vetrovima. Drugi je visok nivo prilagođenosti tim rizicima, kroz infrastrukturu, sisteme za rano upozoravanje i mere gradske politike.
"Čikago je najotporniji veliki grad u ovoj analizi, zahvaljujući maloj izloženosti obalskim i tropskim opasnostima u kombinaciji sa čvrstom gradskom infrastrukturom", navodi se u izveštaju. Autori podsećaju da geografski položaj štiti grad od najrazornijih katastrofa koje pogađaju obalne regione, poput uragana i rasta nivoa mora.
Nijedan drugi američki grad nije ušao u prvih 20. Uz Čikago, u prvih pet su Adis Abeba u Etiopiji, Melburn u Australiji, Barselona u Španiji i Ankara u Turskoj. Dno liste zauzimaju pretežno gradovi u Južnoj Aziji, ali i Finiks u Arizoni, sedamnaesti najmanje otporan grad. Ti gradovi su najviše izloženi ekstremnoj toploti, a relativno malo prilagođeni.
"Ne dobra vest, nego manje loša"
Karen Vajgert, direktorka Baumhart centra za socijalno preduzetništvo i odgovornost na Univerzitetu Lojola u Čikagu, kaže da izveštaj više govori o problemima koji čekaju druge gradove nego što je optimistična prognoza za Čikago. Ona nije učestvovala u izradi rang-liste.
"Važno je razmišljati o Čikagu kao o mestu gde će klimatski udari biti manje loši nego na drugim mestima", rekla je Vajgert. "Nije da je ovo dobra priča, ovo je pre priča koja je znatno manje loša."
Vajgert navodi da je grad ozbiljno unapredio reagovanje na katastrofe posle toplotnog talasa 1995. godine, u kojem je za pet dana umrlo više od 700 ljudi. Nekoliko meseci kasnije osnovana je Kancelarija za upravljanje vanrednim situacijama i komunikacije, gradska služba koja povezuje stanovnike i hitne službe. Uvedeni su i centri za hlađenje, provere stanja ugroženih stanovnika i sadnja drveća radi snižavanja temperature.
Poplavljeni podrumi i granice sistema
Najveće ulaganje u kanalizacionu infrastrukturu je projekat poznat kao Deep Tunnel, službeno Plan tunela i rezervoara. Tokom obilnih kiša on prihvata višak atmosferske vode i neprečišćene otpadne vode, privremeno ih drži u dubokim tunelima i velikim rezervoarima, a potom pumpa na prečišćavanje. Cilj je manje poplava u podrumima i na ulicama.
Početkom jula sistem je prvi put bio skoro pun posle jakih kiša i nevremena, što je pokazalo da postojeći kapaciteti nisu dovoljni. Grad je zato pokrenuo pilot-projekat proširenog skladištenja kišnice na zapadnoj strani. Godinama se grade i takozvane zelene aleje, kolovozi koji upijaju vodu: deo padavina prodire u zemlju, a ostatak se kroz kanal odvodi u kanalizaciju.
Ipak, padavine sve češće dolaze u kratkim i intenzivnim udarima, a ravan i pretežno asfaltiran teren znači da voda završava u podrumima. Postoje i toplotna ostrva, delovi grada sa više betona koji upija toplotu, naročito na južnoj i zapadnoj strani, gde su temperature tokom toplotnih talasa veće. I sam izveštaj napominje da su ocene prosečne i da se rizici razlikuju od naselja do naselja.
Vajgert dodaje da grad i stanovnici moraju da smanje emisije ugljenika, između ostalog prelaskom na obnovljive izvore energije.
"Čikago je odradio veoma dobar posao i mislim da ima još mnogo toga da uradi", rekla je. "Srećni smo što smo tu, ali klima postaje sve nestabilnija. Svi ćemo morati više da radimo da bi svi naši stanovnici bili sigurni kada dođu ovakvi vremenski udari."