Američki javni dug premašio 40 biliona dolara, Trampova podrška za ekonomsku politiku i dalje slabi
Američki dug prvi put premašio 40 biliona dolara
Ukupan američki savezni dug prvi put je prešao granicu od 40 biliona dolara, dok nova istraživanja pokazuju pad podrške predsedniku Donaldu Trampu kada je reč o upravljanju ekonomijom.
Prema podacima američkog Ministarstva finansija, ukupan nacionalni dug iznosi približno 40,05 biliona dolara. Od toga oko 32,27 biliona dolara predstavlja dug koji drži javnost, dok se približno 7,78 biliona dolara odnosi na međuvladina potraživanja.
Dug se od 2017. godine više nego udvostručio, dok je početkom drugog Trampovog mandata iznosio oko 36,22 biliona dolara. Od tada je povećan za približno 3,83 biliona dolara.
Dug predstavlja dugoročan fiskalni izazov
Rast troškova kamata predstavlja sve veći teret za savezni budžet, dok među najvećim stavkama federalne potrošnje ostaju programi socijalnog osiguranja, Medicare i izdvajanja za odbranu.
Kongresna kancelarija za budžet, odnosno CBO, procenjuje da će javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod porasti sa oko 101 odsto BDP-a u 2026. godini na 120 odsto do 2036. godine.
Nacionalni dug predstavlja ukupan iznos novca koji je savezna vlada pozajmila kako bi finansirala rashode koji premašuju njene prihode.
Na njegov rast utiču odluke različitih administracija i Kongresa tokom više decenija, uključujući poresku politiku, državnu potrošnju, ekonomski rast, programe socijalne zaštite i troškove kamata.
Podrška Trampu u oblasti ekonomije
Rast javnog duga dolazi u trenutku kada istraživanja pokazuju sve veće nezadovoljstvo Amerikanaca ekonomskom situacijom i načinom na koji Tramp upravlja ekonomijom.
Prema najnovijem istraživanju Reuters/Ipsos, 33 odsto ispitanika odobrava rad predsednika, dok 64 odsto ne odobrava, što predstavlja najniži nivo njegove podrške tokom aktuelnog mandata.
Istraživanje je takođe pokazalo da 38 odsto birača smatra da bi demokrate bolje upravljale ekonomijom, dok 35 odsto prednost daje republikancima. To je prvi put u približno deset godina da demokrate imaju prednost po ovom pitanju u istraživanju Reuters/Ipsos.
Među glavnim ekonomskim pitanjima za birače ostaju troškovi života, cene goriva i inflacija.
Dug nije odgovornost samo jednog predsednika
Iako predsednik može da utiče na kretanje javnog duga kroz poresku politiku, državnu potrošnju i mere koje utiču na ekonomski rast, Kongres ima ključnu ulogu u odlučivanju o prihodima i rashodima savezne vlade.
Zbog toga se pitanje američkog duga ne može pripisati samo jednoj administraciji. Dug od 40 biliona dolara rezultat je odluka donetih tokom više predsedničkih mandata, uključujući povećanu državnu potrošnju tokom pandemije, dugoročne troškove socijalnih programa i rastuće kamate.
CBO upozorava da rast javnog duga i troškova kamata može povećati troškove zaduživanja i uticati na privatne investicije i širu ekonomsku aktivnost.
Istovremeno, sama činjenica da je dug premašio 40 biliona dolara ne znači automatski da SAD ulaze u recesiju ili da će inflacija nužno dodatno porasti.
Sa približavanjem novembarskih izbora za Kongres, pitanje javnog duga i ekonomske politike moglo bi da bude jedno od važnijih pitanja za američke birače.
NEWS WEEK