10 čudnih američkih tradicija za koje sigurno niste znali - Chicago Glasnik
Kako planirate da dočekate Novu godinu u decembru? Hoćete li trčati po komšiluku, bacajući staro posuđe na ulazna vrata ljudi? Ako živite u Danskoj, možda ćete upravo to i učiniti. Ili ćete možda izabrati neku poznatu ličnost ili događaj koji bi odjeknuo u vestima tokom godine, konstruisati lik, zatim ga zapaliti i gledati kako gori? Ne zvuči kao nešto što biste uradili? Moglo bi biti, da ste Ekvadorac.
Tradicije se uveliko razlikuju širom sveta, a načini jednog društva drugima često izgledaju potpuno otkačeni. Američka kultura i tradicija, zahvaljujući napornom radu Hollywood-a i drugih ogranaka nacionalnog medijskog multipleksa, postali su dobro poznati u većini sveta. Ali, to ne znači da ljudi u drugim državama smatraju da su neki od ovih običaja manje birazni nego što Amerikanci smatraju svoje.
[caption id="attachment_12480" align="aligncenter" width="2560"]
Patriotic holiday. Happy kid, cute little child girl with American flag in the room indoors. USA celebrate 4th of July.[/caption]
U sledećim redovima ćemo diskutovati o 10 tradicija koje Amerikanci uzimaju zdravo za gotovo, a koje ljudi u drugim krajevima sveta smatraju – u najboljem slučaju – čudnim.
Kada Amerikanci prisustvuju sportskim događajima – a posebno fudbalskim utakmicama – često nije dovoljno jednostavno se pojaviti i zauzeti svoja mesta. Amerikanci moraju stići satima ranije kako bi se pravilno pripremili za iskustvo gledanaj utakmice uživo. Okićeni timskim bojama, tailgaters-i će se gomilati na parkingu stadiona iza svojih automobila i otvorenih prtljažnika, peći hranu na roštilju, pijuckati hladna pića, igrati igrice na travnjaku i bacati fudbalske lopte.
Mnogi tailgaters-i shvataju ovaj običaj veoma ozbiljno, pa će čak poneti sa sobom i stereo uređaje, televizore i satelitske antene kako bi poboljšali događaj. Kada je reč o tome koliko rano navijači stižu da započnu sa ovim običajem (tailgating), samo nebo je granica. Neki su tamo u cik zore kako bi svečanost počela – ili čak prethodne noći kako bi našli savršeno mesto!
Iako definicija Američkog sna nije zapisana u kamenu i iznova je definisana tokom godina, ne može se poreći da Amerikanci generalno i dalje uče svoju decu da je ovo jedan od snova koje oni itekako mogu ostvariti. Da li je to realnost ili ne, to je druga stvar, pa je svakako i pitanje za neki drugi dan.
Na emotivnom nivou, Američki san izaziva osećanje slobode ka putevima mogućnosti i jednakog pristupa putevima prosperiteta za svakoga ko je spreman da naporno radi da bi to postigao. Na praktičnijem nivou, mnogi tvde da je postizanje Američkog sna postalo izjednačeno sa konzumerizmom i vlasništvom umesto sa lepšim pojmovima u svojoj srži. Bez obzira na to gde zapravo leži istina, i dalje je nacionalna tradicija da se prenosi ideja da je Američki san ostvariv u svakoj generaciji.
Svake godine, dok se stabljike kukuruza uzdižu prema nebu i lišće postaje žuto, narandžasto i crveno, ljudi u Sjedinjenim Državama često hrle na farme kako bi prisustvovali jesenjim festivalima. Većina dešavanja na ovim festivalima je prilično pitoma, iako malo čudno zvuči. Porodice često učestvuju u aktivnostima kao što su jahanje sena, branje bundeva, šetnja kroz lavirinte kukuruza, probavanje jabukovače, maženja životinja u dvorištu, i sl.
Ali, ono što zaista izdvaja neke od ovih jesenjih proslava jeste želja koju gaje posetioci da prisustvuju kako bundeve – bezopasne grudvaste tikvice – eksplodiraju u vazduhu i lansiraju se sa velike udaljenosti preko hektara prostranog poljoprivrednog zemljišta. Postoji nekoliko načina da se ovo postigne kako bi se zadovoljila masa, bilo da se radi o upotrebi vazdušnih topova, katapulta ili mašina koje koriste torziju ili centrifugu. Gotovi jedini koji se ne zabavljaju na ovakvim manifestacijama su – same bundeve.
Čini se da Dan zahvalnosti generalno zbunjuje one koji nisu odrasli kao deo američke tradicije, ali možda nijedan deo te neobične fešte ne izgleda bizarnije od godišnje ceremonije tokom koje predsednici daju zvanično pomilovanje živoj ćurki koju im je predstavial Nacionalna federacija ćurki (NTF). Zanimljivo je da je među Amerikancima takođe postojala velika konfuzija u vezi sa stvarnim poreklom ove čudne tradicije.
Iako NTF od 1947.godine svake godine poklanja ćurke predsednicima, cela ideja o „pomilovanju“ kako bi ih spasili kuvanja se pojavila tek godinama kasnije, a čak i tada, kada se to povremeno dešavalo, sigurno nije bilo sa ovako grandioznim činom kao što je pomilovanje. Prva ptica koja je dobila formalno odlaganje pogubljenja u vidu izričito navedenog „predsedničkog pomilovanja“ nije isporučena u Rose Garden sve do 1989.godine kada je tadašnji predsednik George H. W. Bush započeo ovaj čin zvanične blagonaklonosti koji je sada postao godšnja američka tradicija.
Ostavite Amerikancima da prave svoje planove putovanja na osnovu mahinacija jednog glodara. Svake godine, mrmoti širom nacije – ali pre svega Punxsutawney Phil oli Punxsutawney Penn – paradiraju kako bi predvideli koliko će još nedelja proći pre nego što dođe proleće.
Ili je još šest sedmica zime, ili rano proleće, u zavisnosti od toga da li dotično stvorenje ugleda svoju senku ili ne. Ova tradicija traje od 1800tih godina, uprkos skromnom napretku u predviđanju vremena, u to vreme. A kada smo već kod merenja stvari čudnim sredstvima, imamo još jednu tradiciju za vas!
Patriotic holiday. Happy kid, cute little child girl with American flag in the room indoors. USA celebrate 4th of July.[/caption]
U sledećim redovima ćemo diskutovati o 10 tradicija koje Amerikanci uzimaju zdravo za gotovo, a koje ljudi u drugim krajevima sveta smatraju – u najboljem slučaju – čudnim.
#10 Organizovanje okupljanja na parking mestima (Tailgate parties)
Kada Amerikanci prisustvuju sportskim događajima – a posebno fudbalskim utakmicama – često nije dovoljno jednostavno se pojaviti i zauzeti svoja mesta. Amerikanci moraju stići satima ranije kako bi se pravilno pripremili za iskustvo gledanaj utakmice uživo. Okićeni timskim bojama, tailgaters-i će se gomilati na parkingu stadiona iza svojih automobila i otvorenih prtljažnika, peći hranu na roštilju, pijuckati hladna pića, igrati igrice na travnjaku i bacati fudbalske lopte.
Mnogi tailgaters-i shvataju ovaj običaj veoma ozbiljno, pa će čak poneti sa sobom i stereo uređaje, televizore i satelitske antene kako bi poboljšali događaj. Kada je reč o tome koliko rano navijači stižu da započnu sa ovim običajem (tailgating), samo nebo je granica. Neki su tamo u cik zore kako bi svečanost počela – ili čak prethodne noći kako bi našli savršeno mesto!
#9 Gledanje Super Bowl reklama
Televizijske reklame su obično najdosadnija stvar na televiziji, ali kada su u pitanju reklame za Super Bowl, to nije ni približno tako. Ogromna većina gledalaca Super Bowl-a su Amerikanci i željno iščekuju pauze tokom velike utakmice da vide koje reklame ih najviše oduševljavaju. U danima koji slede, o tim reklamama se raspravlja, diskutuje, pa se čak i ocenjuju sa velikim uživanjem, možda čak i više nego o bilo čemu drugom. Koje reklame koštaju najviše? Koje su bile iznenađujuće jeftine? Za koliko su prodati komercijalni slotovi? Potencijalna pitanja su beskrajna. Što se tiče odgovora, tokom 2011.godine, jedna od najpopularnijih reklama je bila reklama Doritos-a, čije je pravljenje koštalo oko 500 dolara. Ukupno, oko 60 reklama je emitovano tokom igre, sa cenama do 3 miliona dolara za termine od 30 sekundi. Sa cenom od 100.000 dolara po sekundi, oglašivači rado podstiču ovu američku tradiciju komentarisanja reklama.#8 Slavljenje ’Američkog sna’
Iako definicija Američkog sna nije zapisana u kamenu i iznova je definisana tokom godina, ne može se poreći da Amerikanci generalno i dalje uče svoju decu da je ovo jedan od snova koje oni itekako mogu ostvariti. Da li je to realnost ili ne, to je druga stvar, pa je svakako i pitanje za neki drugi dan.
Na emotivnom nivou, Američki san izaziva osećanje slobode ka putevima mogućnosti i jednakog pristupa putevima prosperiteta za svakoga ko je spreman da naporno radi da bi to postigao. Na praktičnijem nivou, mnogi tvde da je postizanje Američkog sna postalo izjednačeno sa konzumerizmom i vlasništvom umesto sa lepšim pojmovima u svojoj srži. Bez obzira na to gde zapravo leži istina, i dalje je nacionalna tradicija da se prenosi ideja da je Američki san ostvariv u svakoj generaciji.
#7 Održavanje „suđenja veka“
Amerikanci vole senzacionalizam, a njihovi meidji im ga rado daju. Zato se, na primer, svakih par godina u Americi dešava novo „suđenje veka“. Sva, već prošla, „suđenja veka“ su sudski procesi koji su već zaboravljeni jer se sledeći koji nailazi pokazao mnogo neukusnijim, lošijim, senzacionalnijim nego prethodni. Često ova suđenja uključuju i poznate ličnosti – kao što smo mogli videti u primerima Fatty Arbuckle-a do O. J. Simpson-a pa sve do bivšeg predsednika Bill Clinton-a – ali često suđenja zapravo i stvore slavnu ličnost (ma koliko voljenu ili nevoljenu). Sudski slučaj Casey Anthony-a je sjajan primer nedavnog „Suđenja veka“ koji je obične osobe stavilo u intenzivni centar medijskog sveta. Njena slava joj je uglavnom donela sramotu, ali se američka javnost takođe potrudila da je često pominje i na socijalnim mrežama. Velike su šanse, međutim, da će u nekom momentu biti postavljena pozornica za novo „Suđenje veka“ – kao što se upravo i dešava sa suđenjem Johnny Depp-a i Amber Heard.#6 Punkin Chunkin
Svake godine, dok se stabljike kukuruza uzdižu prema nebu i lišće postaje žuto, narandžasto i crveno, ljudi u Sjedinjenim Državama često hrle na farme kako bi prisustvovali jesenjim festivalima. Većina dešavanja na ovim festivalima je prilično pitoma, iako malo čudno zvuči. Porodice često učestvuju u aktivnostima kao što su jahanje sena, branje bundeva, šetnja kroz lavirinte kukuruza, probavanje jabukovače, maženja životinja u dvorištu, i sl.
Ali, ono što zaista izdvaja neke od ovih jesenjih proslava jeste želja koju gaje posetioci da prisustvuju kako bundeve – bezopasne grudvaste tikvice – eksplodiraju u vazduhu i lansiraju se sa velike udaljenosti preko hektara prostranog poljoprivrednog zemljišta. Postoji nekoliko načina da se ovo postigne kako bi se zadovoljila masa, bilo da se radi o upotrebi vazdušnih topova, katapulta ili mašina koje koriste torziju ili centrifugu. Gotovi jedini koji se ne zabavljaju na ovakvim manifestacijama su – same bundeve.
#5 Trick – or Treating
Mnoge kulture imaju snažne istorijske tradicije koje se odnose na oblačenje u vreme Noći veštica i razmenu različitih oblika hrane, ali nekoliko od ovih tradicija uključuju decu koja idu od vrata do vrata tražeći slatkiše uzvikujući „Trick or treat“. Veruje se da je ova čudna praksa američkog porekla, ali ono što je smešno jeste da je ova praksa najviše zbunjujuća početnicima koji paradiraju po komšiluku. Dok im u bilo koje drugo doba godine roditelji zabranjuju da razgovaraju sa strancima, lutaju ulicama noću i traže slatkiše radi njihove bezbednosti, oni odjednom menjaju politiku i podržavaju ove prakse jednom godišnje. Evo zanimljivosti: ove dragocene poslastice mogu dobiti samo ako ponavljaju magične reči „Trick or treat!“ (Izvedi trik ili časti!). Ne daj Bože da neko otvori vrata i zapravo zatraži izvođenje trika umesto darivanja slatkiša od zbunjenih novajlija. Svakako, posle nekoliko godina se svi ’ušetaju’ u fazon i ova tradicija postaje jedna od omiljenih stvari bez koje se ne može zamisliti oktobar.#4 Predsednička pomilovanja – ćurke
Čini se da Dan zahvalnosti generalno zbunjuje one koji nisu odrasli kao deo američke tradicije, ali možda nijedan deo te neobične fešte ne izgleda bizarnije od godišnje ceremonije tokom koje predsednici daju zvanično pomilovanje živoj ćurki koju im je predstavial Nacionalna federacija ćurki (NTF). Zanimljivo je da je među Amerikancima takođe postojala velika konfuzija u vezi sa stvarnim poreklom ove čudne tradicije.
Iako NTF od 1947.godine svake godine poklanja ćurke predsednicima, cela ideja o „pomilovanju“ kako bi ih spasili kuvanja se pojavila tek godinama kasnije, a čak i tada, kada se to povremeno dešavalo, sigurno nije bilo sa ovako grandioznim činom kao što je pomilovanje. Prva ptica koja je dobila formalno odlaganje pogubljenja u vidu izričito navedenog „predsedničkog pomilovanja“ nije isporučena u Rose Garden sve do 1989.godine kada je tadašnji predsednik George H. W. Bush započeo ovaj čin zvanične blagonaklonosti koji je sada postao godšnja američka tradicija.
#3 Kupovina na dan Crnog petka
Samo nekoliko sati nakon što se svake godine u Sjedinjenim Državama na Dan zahvalnosti pojedu milioni „nepomilovanih“ ćurki, armije kupaca kreću da započnu svoju godišnju listu božićnih poklona. Rasprodaje na dan crnog petka tradicionalno pokreću ovu nacionalnu vikend kupovinu, koja se završava Cyber ponedeljkom, nedavno stvorenom tradicijom koja postaje sve popularnija sa porastom online kupovine. Tokom 2010.godine, Nacionalna maloprodajna federacija je sprovela istraživanje i procenila da je više od 200 miliona kupaca bilo online u prodavnicama širom nacije tokom vikenda Dana zahvalnosti, sa 106 miliona Amerikanaca koji planiraju da kupuju online narednog ponedeljka. Većina onih koji kupuju na Crni petak stižu u standardno vreme, ali mnogi idu korak dalje i kreću veoma rano. U retkim slučajevima, nemiri ili smrtonosni stampedo su se dešavali među kupcima kada žele da dobiju određenu ponudu ili proizvod. Cyber Ponedeljak – konkurencija među prodavcima je oštra i na ovaj praznik, a mnogi nude posebne promocije kako bi pokušali da privuku kupce koji kupuju online.#2 Dan prognoziranja mrmota
Ostavite Amerikancima da prave svoje planove putovanja na osnovu mahinacija jednog glodara. Svake godine, mrmoti širom nacije – ali pre svega Punxsutawney Phil oli Punxsutawney Penn – paradiraju kako bi predvideli koliko će još nedelja proći pre nego što dođe proleće.
Ili je još šest sedmica zime, ili rano proleće, u zavisnosti od toga da li dotično stvorenje ugleda svoju senku ili ne. Ova tradicija traje od 1800tih godina, uprkos skromnom napretku u predviđanju vremena, u to vreme. A kada smo već kod merenja stvari čudnim sredstvima, imamo još jednu tradiciju za vas!