Vrhovni sud SAD odbio da vrati sudijama pravo pauziranja deportacija
Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbio je u utorak, 27. oktobra 2026. godine, hitan zahtev za vraćanje ovlašćenja imigracionim sudijama da privremeno zatvore pojedine predmete deportacije. Zabrana koja važi na nivou cele zemlje time ostaje na snazi, a sudije ne mogu da primenjuju propis donet za vreme administracije Džozefa Bajdena.
Zahtev su podnela tri grada i jedna organizacija za pravnu pomoć imigrantima. Tražili su da se obustavi presuda saveznog suda kojom je propis poništen. Nalog Vrhovnog suda stao je u jednu rečenicu, bez obrazloženja, a nijedan sudija nije javno izrazio neslaganje.
Kako je propis ukinut
Ograničenje potiče od tužbe koju je država Teksas podnela 22. juna protiv Trampove administracije. Istog dana Ministarstvo pravde složilo se sa stavom Teksasa da je propis nezakonit, pa je savezni okružni sudija Rid O'Konor doneo presudu po saglasnosti stranaka i poništio pravilo na celoj teritoriji zemlje.
Reč je o praksi poznatoj kao administrativno zatvaranje predmeta. Imigracioni sudija tako sklanja predmet sa aktivnog kalendara suda dok imigrant čeka odluku o humanitarnoj zaštiti, viznoj peticiji ili nekom drugom zahtevu koji bi mu omogućio ostanak u SAD. Dok ograničenje važi, takvi postupci teku uporedo sa rešavanjem tih zahteva. Zatvoreni predmeti kasnije mogu ponovo da se otvore.
Ovu mogućnost koristile su žrtve krivičnih dela koje sarađuju sa policijom, deca koja traže posebne oblike imigracione zaštite i ljudi koji čekaju odluke po drugim zahtevima. Prema zvaničnoj statistici, između 1990. i 2026. godine administrativno zatvaranje odobreno je za oko 360.000 imigranata.
Bajdenova administracija ozvaničila je praksu propisom iz 2024. godine i vratila diskreciono pravo koje je bilo ograničeno tokom prvog mandata Donalda Trampa. Pošto se Tramp 2025. vratio na dužnost, Ministarstvo pravde promenilo je stav: imigracioni sudije, po novom tumačenju, nemaju ovlašćenje da deportacione postupke odlažu na neodređeno vreme. Teksas je tvrdio da propis prevazilazi savezni imigracioni zakon. O'Konorova junska presuda zabranila je i donošenje budućih sličnih propisa bez izričitog ovlašćenja Kongresa.
Gradovi nisu dobili status stranke
Baltimor u Merilendu, Kolumbus u Ohaju, Nju Hejven u Konektikatu i kalifornijska pravna organizacija Centro Legal de la Raza pokušali su da se uključe u postupak kao stranke. Optužili su Teksas i Trampovu administraciju da su uskladili vođenje spora kako bi uklonili propis zaobilazeći propisanu proceduru. Zastupala ih je organizacija Democracy Forward, a tvrdili su da je dogovor zaobišao Administrative Procedure Act, savezni zakon koji agencije obavezuje na javno obaveštenje i rok za komentare pre ukidanja propisa.
Gradovi su upozorili da bi ukidanje administrativnog zatvaranja moglo da obeshrabri imigrante koji su žrtve krivičnih dela da sarađuju sa policijom i da poveća broj deportacija među stanovnicima. Centro Legal je naveo da će potražnja za pravnom pomoći porasti jer se više postupaka nastavlja.
O'Konor je 21. avgusta odbio njihov zahtev za učešće u postupku. Ocenio je da su tvrdnje gradova o gubitku poreskih prihoda i smanjenoj saradnji žrtava previše neizvesne ili posredne da bi im dale pravni interes. Ni očekivani rast troškova pravnih usluga, smatrao je, nije dovoljan razlog za uključenje u spor.
Postupak se nastavlja
Savezni advokati zatražili su od Vrhovnog suda da odbije hitnu meru. Tvrdili su da podnosioci nemaju pravni interes i da nisu dokazali neposrednu štetu. Ministarstvo pravde je takođe tvrdilo da junska presuda deluje unapred i da ne obavezuje imigracione sudove da automatski ponovo otvaraju ranije zatvorene predmete.
Prema navodima organizacije Immigrant Legal Resource Center, pojedini imigracioni sudovi već su do septembra počeli da ponovo otvaraju administrativno zatvorene predmete, tumačeći junsku presudu široko. Ista organizacija ukazala je i na probleme u postupanju po zahtevima za obustavu postupka udaljenja, što je zaseban pravni postupak kojim se predmet deportacije može okončati.
Pošto je Peti savezni apelacioni sud odbio da obustavi primenu presude, gradovi i Centro Legal obratili su se Vrhovnom sudu. Njihova žalba i dalje je pred Petim apelacionim sudom, koji treba da odluči da li mogu da se uključe u postupak i ospore junsku presudu.