Trumpova „Trump Card“ od 5 miliona dolara suočava se sa pravnim izazovima i ograničenim tržištem - Chicago Glasnik

Ključne tačke: Predsednik Donald Tramp nudi put do državljanstva za bogate uz ulaganje od 5 miliona dolara kroz svoj program „Trump Card“. Ideja je pokrenula rastuće tržište investicionih ili „zlatnih“ viza koje omogućavaju bogatim ljudima da kupe boravak ili državljanstvo u drugoj zemlji u zamenu za investiciju vrednu šest ili sedam cifara. Advokati za imigraciju smatraju da će najveća potražnja doći iz Kine i Bliskog istoka. Predsednik Donald Tramp je u junu lansirao veb-sajt za svoj novi imigracioni plan, prvobitno nazvan „Zlatna karta“, a potom preimenovan u „Trump Card“. Kratki upitnik tražio je od zainteresovanih ime, email, region i za koga je karta namenjena („za sebe“, „porodicu“, „supružnika“ ili „drugo“), kao i da li je prijava poslata u ime firme ili pojedinca. Sekretar za trgovinu, Hauard Lutnik, rekao je za Financial Times da se već prijavilo 70.000 ljudi i da će karta biti izrađena od pravog zlata. U martu je procenio da potencijalno tržište može imati 37 miliona ljudi. Prodaja 200.000 ovakvih kartica donela bi 1 bilion dolara državnoj kasi i pomogla u smanjenju federalnog duga. Trump Card je dodatno podstakao tržište investicionih viza koje bogatim ljudima omogućavaju kupovinu rezidencije ili državljanstva u zamenu za značajnu investiciju. Prema Henley & Partners, rekordnih 142.000 milionera ove godine preseliće se u drugu zemlju, usled političkih nemira i nestabilnosti. Ujedinjeno Kraljevstvo očekuje neto odlazak 16.500 milionera zbog promena poreskih zakona, dok će UAE biti najveći dobitnik sa neto prilivom od 9.800 milionera, a Amerika očekuju neto priliv od oko 7.500. Međutim, mnoge zemlje koje su nekada bile omiljene destinacije bogatih – kao što su Španija, Portugalija i Italija – pooštravaju programe investicionih viza zbog populističke opozicije i političkih pritisaka. Ipak, u razgovorima sa advokatima za imigraciju, savetnicima bogatih i političkim saradnicima uključenim u program, ističu se ozbiljni pravni i poreski problemi. Čak i ako program bude odobren i uveden, broj kupaca verovatno će biti znatno manji od onoga što Bela kuća predviđa i mogao bi da opadne nakon početnog talasa. Dominik Volek, šef privatnih klijenata u Henley & Partners, koji savetuje bogate klijente o vizama i pasošima, kaže: „Svake nedelje najave nas približavaju cilju, ali još uvek ima mnogo pitanja o tome koliko će program biti uspešan.“ Najveće pitanje je potražnja. Iako je Lutnik istakao 70.000 prijava kao dokaz potencijala, svako može da se prijavi na veb-sajtu, bez obzira na imovinski status. Advokati, bankari, menadžeri bogatstva i drugi savetnici potpisali su se da bi ostali informisani za svoje klijente. Theda Fišer, partner u advokatskoj firmi Withers Bergman LLP koja savetuje bogate klijente, rekla je: „Poslala sam dve prijave kako bih imala pristup detaljnijim informacijama kad budu dostupne.“ Procene pokazuju da je globalna populacija ljudi sa imovinom od 30 miliona dolara i više – što je razumna granica za one koji bi izdvojili 5 miliona na vizu – oko 276.000, prema podacima firme Altrata. Advokati smatraju da će najveća potražnja doći iz Kine i Bliskog istoka. Kina ima oko 46.000 ultra bogatih (sa imovinom od 30 miliona ili više), dok Bliski istok ima oko 19.000 takvih ljudi. Međutim, trgovinski sukobi Amerike i Kine i ograničenja kineske vlade na odliv kapitala mogli bi ograničiti broj kineskih kupaca. Volek procenjuje da će godišnja potražnja za Trump Card biti oko 2.000. Po zemljama, tražnja će verovatno pratiti obrazac trenutnog EB-5 programa – dugogodišnjeg američkog programa viza koje nude boravak i put do državljanstva za otprilike milion dolara ulaganja. Kina dominira EB-5 programom sa oko dve trećine od 8.354 viza izdatih 2023. godine. Ostale zemlje su Vijetnam, Indija, Tajvan i Južna Afrika. Drugi savetnici za zlatne vize navode interesovanje uglavnom iz Meksika, Velike Britanije, Rusije i Brazila. Bela kuća još nije precizirala da li se 5 miliona odnosi na pojedinca ili porodicu, što može uticati na potražnju. Kompanije bi mogle postati veliki kupci Trump Card-a u potrazi za tehnološkim talentima širom sveta. Tramp je, prema izveštajima, rekao da bi Apple kupio „mnogo“ ovih kartica. (Apple nije želeo da komentariše.) U konačnici, potražnja zavisi od konkretnih uslova programa, koji već izazivaju kontroverze. Tramp i Lutnik kažu da će Trump Card zameniti EB-5, koji ima snažnu podršku u Kongresu. EB-5 program je produžen do 2027. i bilo kakve promene zahtevaju saglasnost Kongresa. Još jedno važno pitanje je provera podnosilaca zahteva. Nakon što su SAD otkrile da su ruski pojedinci pod sankcijama koristili sličan program, ograničile su njegovu primenu. Nije jasno da li će administracija Trampa dozvoliti nesmetan pristup kineskim državljanima. Takođe, nije objavljeno kako će se vršiti provera veza sa terorizmom, organizovanim kriminalom, pranjem novca ili stranim obaveštajnim službama. Najveći problem su porezi. SAD su jedna od retkih zemalja koje oporezuju globalni dohodak svojih građana i stalnih stanovnika, što znači da oni moraju plaćati poreze i na dohodak zarađen u inostranstvu. Jedini razlog zašto bi bogati stranci kupili Trump Card bio bi ako budu oslobođeni tog globalnog oporezivanja – što bi nosiocima ove karte donelo ogromnu poresku prednost koju američki građani nemaju. Tramp je potvrdio da će nosioci karte biti oslobođeni poreza na inostrane prihode, ali je na platformi Truth Social istakao da će „bogati ljudi dolaziti u našu zemlju kupovinom ove karte“ i da će „plaćati mnogo poreza“, jer će i dalje plaćati savezne i državne poreze na prihode ostvarene u SAD. Promene poreskog sistema za nosioce Trump Card-a zahtevaće saglasnost Kongresa i Poreske uprave (IRS). Trenutno nema zakonskih predloga koji bi to omogućili. Ova neviđena poreska povlastica mogla bi dovesti do zloupotreba – na primer, bogati Amerikanci sa dvojim državljanstvom mogli bi se odreći američkog državljanstva, kupiti Trump Card i time vratiti pristup SAD bez poreza na globalni prihod. Administracija još nije saopštila da li će nosioci karte biti oslobođeni i poreza na nasleđe i poklone – što je često značajnije i skuplje od poreza na prihod za ultra bogate. Theda Fišer iz Withers Bergman LLP kaže: „Postoji mnogo nepoznanica, uključujući kako će se tretirati različite poreske pozicije, trajanje oslobađanja od oporezivanja globalnog prihoda, implikacije za porez na imovinu i ko će sve biti uključen u jedan poreski status. Zato smo većini naših klijenata savetovali da se ne prijavljuju i da sačekaju i vide. Ako ovaj program ne bude imao smisla iz dugoročne poreske i imovinske perspektive, mnogi bogati ljudi se neće prijaviti.“ CNBC