Trampove carine mogle bi da koštaju američke porodice 1.300 dolara u 2026. godini

Novo istraživanje procenjuje da će prosečno domaćinstvo u SAD snositi rast troškova usled carina uvedenih tokom drugog mandata predsednika Donalda Trampa. Carinska politika predsednika Donald Trump mogla bi da poveća troškove američkih domaćinstava na oko 1.300 dolara u 2026. godini, navodi se u novom izveštaju organizacije Tax Foundation. U analizi ekonomskog uticaja carina ističe se da su mere uvedene tokom 2025. godine dovele do prosečnog povećanja poreskog opterećenja od oko 1.000 dolara po domaćinstvu, dok se za 2026. predviđa rast na 1.300 dolara, pod pretpostavkom da postojeće carine ostanu na snazi. Rast carinskih stopa i budžetski efekti Prema podacima iz izveštaja, Trumpove carine predstavljaju najveće povećanje poreza u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) još od 1993. godine. Prosečna ponderisana carinska stopa na uvoz u SAD, koja je 2022. iznosila 1,5 odsto, sada bi mogla da poraste na 13,5 odsto. Ukoliko se izuzmu carine uvedene na osnovu vanrednih ovlašćenja, o kojima trenutno razmatra odluku Supreme Court, ta stopa bi za 2026. iznosila 6,4 odsto. Izveštaj procenjuje da bi carine mogle doneti više od 2 biliona dolara prihoda u narednoj deceniji. Međutim, kada se uzmu u obzir negativni ekonomski efekti, taj iznos bi mogao pasti na oko 1,6 biliona dolara. Istovremeno, predviđa se smanjenje BDP-a od 0,5 odsto. Uticaj na prihode građana Organizacija navodi da će povećani troškovi pogoditi sve prihodovne grupe, iako se procenjuje da će najviši sloj stanovništva osetiti relativno manji pad prihoda nakon oporezivanja u poređenju sa ostalim grupama. Takođe se upozorava da bi prosečno povećanje troškova od 1.300 dolara po domaćinstvu moglo da umanji deo ekonomskih efekata poreskog paketa koji je administracija usvojila tokom 2025. godine. Politička i pravna pitanja Administracija navodi da su carine neophodne radi zaštite domaće industrije i smanjenja trgovinskog deficita, dok kritičari ističu da troškove u najvećoj meri snose američke kompanije i potrošači. U međuvremenu, Vrhovni sud SAD razmatra da li predsednička ovlašćenja omogućavaju uvođenje carina u dosadašnjem obimu. Odluka se očekuje u narednom periodu. Ukoliko bi deo carina bio ukinut, procenjeni trošak po domaćinstvu mogao bi da padne na oko 400 dolara u 2026. godini. Debata o ekonomskim posledicama carinske politike nastavlja se u trenutku kada se analiziraju dugoročni efekti na rast, prihode budžeta i životni standard građana. NEWS WEEK