Šta Nacionalna garda i savezne snage reda i zakona mogu, a šta ne mogu da rade u Vašingtonu D.C. - Chicago Glasnik

Predsednik Tramp je ove nedelje najavio raspoređivanje 800 pripadnika Nacionalne garde D.C.-a u Distrikt Kolumbija, kao deo napora da se pojača borba protiv kriminala u glavnom gradu. Predsednik takođe privremeno preuzima kontrolu nad Metropolitskom policijom Distrikta. Stotinama dodatnih saveznih službenika reda i zakona iz raznih agencija pridružilo se nedavno u ovoj akciji, rasporedivši se širom grada. „Raspoređujem Nacionalnu gardu kako bismo ponovo uspostavili zakon, red i javnu bezbednost u D.C.-u i dozvoliću im da svoj posao obavljaju kako treba,“ rekao je Tramp na konferenciji za novinare u Beloj kući u ponedeljak. Vojska je aktivirala Nacionalnu gardu D.C.-a da „pomogne organima reda u glavnom gradu“, navodi se u saopštenju, uz dodatak da će od oko 800 aktiviranih vojnika između 100 i 200 pomagati policiji u bilo kom trenutku u „nizu zadataka od administrativnih, logističkih do fizičkog prisustva“. Šta Nacionalna garda radi u D.C.-u? Distrikt Kolumbija je specifičan jer je pod kontrolom savezne vlade, što znači da predsednik ima ovlašćenje nad Nacionalnom gardom D.C.-a. Za sada, ministar odbrane Pit Hegset kaže da će pripadnici Garde pomagati saveznim agentima, kao što su nedavno činili u Los Anđelesu kada su bili angažovani posle protesta protiv imigracionih politika Trampove administracije, kako bi zaštitili federalnu imovinu i osoblje koje sprovodi te politike. Ove nedelje Garda je aktivirana prema Članu 32, koji reguliše ulogu Garde kada je pod kontrolom guvernera svoje savezne države — ili, u ovom slučaju, predsednika. Pripadnici Garde D.C.-a imaju ovlašćenje da vrše hapšenja dok su u ovom statusu, ali zvaničnici odbrane kažu da je misija trenutno usmerena na podršku organima reda. Hegset je rekao da je Garda zvanično mobilisana u ponedeljak ujutru i da će „ući na ulice Vašingtona u narednoj sedmici.“ Na pitanje Foks njuz voditeljke Lore Ingram da li će Garde hapsiti američke građane na teritoriji SAD-a, odgovorio je: „Prema Članu 32, koji će koristiti kao osnov, imaju široka ovlašćenja. Ali neće biti uključeni u funkcije sprovođenja zakona.“ Objasnio je da bi mogli pomagati, presretati, privremeno zadržati „kao što smo radili u Los Anđelesu“ i predati osobu policiji. Dodao je i da će biti „proaktivni“ — „Ako preduzmete akciju ili pucate na njih, biće posledica.“ Vojska je u utorak na mreži X objavila fotografije Garde kod Vašingtonskog spomenika uz komentar „Nacionalna garda D.C.-a spremna za dužnost“. Na slikama su se videla vozila 273. vojne policijske čete Garde, koja često pruža obezbeđenje za događaje visokog profila u D.C.-u, poput predsedničkih inauguracija i proslave Dana nezavisnosti. Pripadnici Garde u statusu Člana 32 ne potpadaju pod Zakon o Posse Comitatus, koji ograničava upotrebu vojske SAD-a u sprovođenju domaćih zakona. Ovaj status korišćen je i 2020. tokom protesta posle ubistva Džordža Flojda i 6. januara 2021. tokom napada na Kapitol. Ne postoji određen datum završetka ove misije. Prema izvršnoj uredbi koju je predsednik potpisao u ponedeljak, raspoređivanje „ostaje na snazi“ dok predsednik ne proceni da su „uslovi zakona i reda vraćeni u Distrikt Kolumbija“. Pre izlaska na teren, pripadnici će dobiti dodatnu obuku o taktikama smirivanja sukoba i pravilima o upotrebi sile. Hegset je u ponedeljak dodao da su spremni i pripadnici Garde iz drugih saveznih država i „specijalizovane jedinice“ koje bi mogle biti poslate u D.C. po potrebi. Šta predsednik sme da radi kada preuzme kontrolu nad policijom D.C.-a? Zakon o samoupravi iz 1973. (Home Rule Act) uspostavio je izabranu vlast D.C.-a i okvir za odnose sa saveznom vladom. Član 740 kaže da „kad god predsednik SAD proceni da postoje posebni uslovi vanredne prirode koji zahtevaju korišćenje Metropolitske policije za savezne svrhe, može narediti gradonačelniku da mu stavi na raspolaganje policijske resurse, što gradonačelnik mora učiniti.“ Prema Trampovoj uredbi, direktor DEA Terij Kol zadužen je za svakodnevni rad policije D.C.-a, pod nadzorom državne tužiteljke Pam Bondi i predsednika. Kol je takođe upućen da sarađuje sa šeficom policije D.C.-a, Pamelom Smit. Predsednik mora u roku od 48 sati da obavesti Kongres o ovoj odluci, što je Tramp učinio u ponedeljak. Može zadržati kontrolu nad policijom do 30 dana, osim ako oba doma Kongresa ne izglasaju produženje. Ko još od saveznih službi reda i zakona je na ulicama D.C.-a? U noći sa ponedeljka na utorak, oko 850 službenika i agenata raspoređenih po gradu uhapsilo je 23 osobe i zaplenilo šest ilegalnih pištolja, navela je portparolka Bele kuće Karolin Levit. U akciji učestvuju: Policija Kapitola, Istrage za unutrašnju bezbednost (HSI), Savezna zaštitna služba, DEA, FBI, Biro za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksplozive (ATF), Ministarstvo unutrašnjih poslova, Tajna služba i Maršalska služba SAD-a. Premeštanje beskućnika Levit je rekla da će Parkovska policija SAD-a nastaviti da uklanja beskućnike sa ulica D.C.-a i da im se nude prihvatilišta, centri za mentalno zdravlje i lečenje zavisnosti — ili zatvor ako odbiju. Kako reaguje lokalna vlast D.C.-a? Državna tužiteljka Bondi sastala se u utorak sa gradonačelnicom Mjurijel Bouzer, direktorom FBI, šefom Maršalske službe, direktorom DEA i tužiteljkom D.C.-a Džinin Piro. Bondi je sastanak opisala kao „produktivan“. Bouzer je ocenila da je preuzimanje policije „uznemirujuće i bez presedana“, ali su joj kritike bile uglavnom suzdržane. Bela kuća i Bouzer imaju različita tumačenja komandnog lanca policije D.C.-a — ona tvrdi da organizaciona struktura i finansiranje policije ostaju isti, dok Levit navodi da je Kol sada zadužen i da je pod nadzorom predsednika i državne tužiteljke. Šefica policije Pamela Smit rekla je da policija D.C.-a već svakodnevno sarađuje sa saveznim organima i da veruje da pojačano prisustvo može pomoći gradu, posebno u uklanjanju ilegalnog oružja sa ulica. CBSnews