Rast broja zaposlenih u Americi dostigao 177.000 u aprilu, nadmašivši očekivanja - Chicago Glasnik

Rast broja zaposlenih u Americi bio je snažniji nego što se očekivalo u aprilu, uprkos zabrinutostima oko uticaja sveobuhvatnih tarifa koje je predsednik Donald Tramp uveo protiv trgovinskih partnera Amerike. Prema podacima Biroa za statistiku rada, broj zaposlenih van poljoprivrednog sektora povećan je za sezonski prilagođenih 177.000 u aprilu — manje od prethodno procenjenih 185.000 iz marta (naknadno sniženo), ali iznad očekivanih 133.000. Stopa nezaposlenosti ostala je stabilna na 4,2%, što potvrđuje otpornost tržišta rada. Anketa domaćinstava, koja se koristi za izračunavanje nezaposlenosti, pokazala je još veći rast — broj zaposlenih porastao je za 436.000 u toku meseca. Širi pokazatelj nezaposlenosti, koji uključuje obeshrabrene radnike i one koji rade skraćeno iz ekonomskih razloga, blago je opao na 7,8%. Učešće radne snage poraslo je na 62,6%. Nakon objave izveštaja, terminski ugovori na akcije i prinosi na državne obveznice porasli su. “Možemo da odložimo zabrinutost zbog recesije još mesec dana. Brojevi su i dalje snažni, što pokazuje izuzetnu otpornost ekonomije pre tarifnog šoka,” rekla je Sima Šah, glavna globalna strategkinja u Principal Asset Management. “Ekonomija će oslabiti u narednim mesecima, ali uz ovakvu osnovu, SAD ima pristojne šanse da izbegne recesiju ako se povuče s ivice tarifnog rata na vreme.” Izveštaj dolazi u neizvesnom trenutku, nakon što je Tramp početkom aprila uveo 10% “oslobađajuće tarife” na sve američke uvoze, uz pretnje dodatnim “recipročnim” merama prema desetinama zemalja. Kasnije je, međutim, odlučio da zamrzne te recipročne tarife na 90 dana zbog pregovora. Zvaničnici Bele kuće nagovestili su da su neki dogovori blizu, ali još uvek nema zvaničnih objava. Zbog jakog izveštaja, trgovci su pomerili očekivanja za smanjenje kamatne stope tek za jul, pokazuju podaci CME Group-ovog FedWatch alata. Najviše radnih mesta otvoreno je u zdravstvu — 51.000. Sektori transporta i skladištenja dodali su 29.000, finansijske aktivnosti 14.000, a socijalna pomoć 10.000 radnih mesta. Savezna vlada je, s druge strane, izgubila 9.000 radnih mesta, usled napora administracije Donalda Trampa, uz podršku Elona Maska i Ministarstva za efikasnost vlade, da smanji broj zaposlenih u javnom sektoru. Od januara, broj radnih mesta u federalnoj vladi smanjen je za 26.000, iako radnici na prinudnom odsustvu (ali i dalje sa otpremninama) nisu uračunati kao nezaposleni. Proizvodnja je zabeležila blagi gubitak od 1.000 radnih mesta. “Ovo je prvi izveštaj o zapošljavanju nakon ‘Dana oslobođenja’, i previše je rano da se vidi uticaj tarifa,” rekao je Danijel Žao, glavni ekonomista sa sajta Glassdoor. “Čak će i maj biti rano, jer preduzeća još troše postojeće zalihe. Ipak, današnji izveštaj predstavlja referentnu tačku za merenje budućih efekata tarifa.” Što se tiče plata, prosečna satnica porasla je samo 0,2% u aprilu, dok je godišnja stopa rasta od 3,8% najniža od jula 2024. Revidirani podaci pokazali su da su prethodni meseci doneli manje otvaranja radnih mesta nego što se prvobitno mislilo. Za mart je procena smanjena za 43.000, dok je februarska brojka snižena na 102.000 (pad od 15.000). Ovaj izveštaj dolazi neposredno pred sledeći sastanak Federalnih rezervi. Zvaničnici centralne banke trenutno su u periodu ćutanja pred dvodnevni sastanak koji se završava u sredu. Ipak, u poslednjim danima izrazili su zabrinutost zbog mogućeg uticaja tarifa na inflaciju i najavili pristup “čekaj i vidi” pre donošenja odluke o kamatnim stopama. Tržišta široko očekuju da Fed zadrži svoju ključnu kratkoročnu kamatnu stopu na istom nivou, ali i da sledi jedno smanjenje u julu, uz još dva ili tri do kraja godine. Nakon izveštaja, predsednik Tramp ponovo je pozvao Fed da snizi kamate: “Potrošači godinama čekaju da cene padnu. NEMA INFLACIJE, FED TREBA DA SNIZI KAMATU!!!” napisao je Tramp na Truth Social mreži. CNBC