Prognoze rasta globalne i američke ekonomije revidirane

Prognoze rasta globalne i američke ekonomije revidirane naviše nakon neočekivanih pokazatelja Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD – Organisation for Economic Co‑operation and Development) u utorak je unapredila svoju prognozu globalnog ekonomskog rasta, jer su mnoge ekonomije pokazale veću otpornost nego što se očekivalo ove godine. OECD sada očekuje globalni rast od 3,2% za 2025. godinu, u poređenju sa ranijom prognozom od 2,9% iz juna. Prognoze za 2026. godinu ostaju nepromenjene na 2,9%. Ipak, ovo označava usporavanje u odnosu na rast od 3,3% zabeležen 2024. godine. Prognoze rasta za SAD takođe su podignute, na 1,8% za 2025. godinu, u poređenju sa procenom od 1,6% iz juna. Ipak, to je i dalje značajan pad u odnosu na rast od 2,8% iz 2024. godine. OECD predviđa rast SAD od 1,5% u 2026. godini. „Globalni rast bio je otporniji nego što se očekivalo u prvoj polovini 2025. godine, posebno u mnogim ekonomijama u razvoju“, navodi se u novom izveštaju OECD-a. Industrijska proizvodnja i trgovina podržani su ranijim povećanjem aktivnosti zbog predstojećih viših tarifa. Snažna ulaganja u veštačku inteligenciju doprinela su boljim rezultatima u SAD, dok je fiskalna podrška u Kini ublažila negativne efekte trgovinskih prepreka i slabosti na tržištu nekretnina. Alvaro Pereira, glavni ekonomista OECD-a, rekao je za CNBC da su pojedinačni ekonomski događaji u tržištima u razvoju, uključujući Brazil, Indoneziju i Indiju, takođe doprineli globalnom rastu. Uticaj tarifa tek dolazi OECD je upozorio da „ostaju značajni rizici za ekonomske izglede“, jer ulaganja i trgovina i dalje trpe zbog visoke političke neizvesnosti i povišenih tarifa. Velike tarife na robu koja ulazi u SAD stupile su na snagu u avgustu nakon meseci promena politike, privremenih pauza i pretnji od strane bivšeg predsednika Donalda Trampa. Sada mnoge zemlje i regioni suočavaju se sa tarifama i do 50% na izvoz u SAD, dok neki i dalje pokušavaju da pregovaraju o trgovinskim okvirima. OECD navodi da su „bilateralne tarife SAD porasle kod gotovo svih zemalja od maja. Ukupna efektivna stopa tarifa SAD porasla je na procenjenih 19,5% krajem avgusta, što je najviši nivo od 1933. godine“. „Potpuni efekti povećanja tarifa tek će se osetiti — jer se mnoge promene uvode postepeno, a kompanije u početku apsorbuju deo povećanja kroz marže — ali postaju sve vidljiviji u izborima potrošnje, tržištima rada i cenama“, dodaje se. Tržišta rada pokazuju znake slabljenja, dok neki regioni beleže rast nezaposlenosti i smanjenje broja radnih mesta. Proces disinflacije deluje da je stagnirao. Pereira je rekao da „šok tarifa donosi dodatne inflatorne pritiske u mnogim zemljama“. „Očekujemo dodatne pritiske na cene ne samo za firme u SAD, već i u drugim delovima sveta“, rekao je on. OECD sada očekuje da će inflacija u zemljama G20 iznositi 3,4% u 2025. godini, što je blago manje u odnosu na junske prognoze od 3,6%. Prognoze inflacije za SAD su snižene na 2,7% u 2025, sa prethodnih 3,2%. Gledajući unapred, u izveštaju OECD-a istaknuti su kao dva ključna rizika dalja povećanja tarifa i povratak inflatornih pritisaka, uz rastuću zabrinutost oko fiskalne situacije i moguće korekcije u finansijskim tržištima. „Visoke i promenljive vrednosti kripto-aktiva takođe povećavaju rizike za finansijsku stabilnost, s obzirom na rastuću povezanost sa tradicionalnim finansijskim sistemom. Sa pozitivne strane, smanjenje trgovinskih restrikcija ili brži razvoj i primena tehnologija veštačke inteligencije mogli bi ojačati izglede za rast“, navodi OECD. CNBC