Privatni sektor smanjio broj zaposlenih u septembru

Ključne tačke: Privatne kompanije smanjile su broj zaposlenih za sezonski prilagođenih 32.000 u septembru, što je najveći pad od marta 2023. godine. Izveštaj dolazi u trenutku kada je finansijska blokada u Vašingtonu dovela do prve obustave rada vlade od kraja 2018. i početka 2019. godine. ADP-ov izveštaj dobija dodatni značaj jer tržišta očekuju da će centralna banka smanjiti ključnu kamatnu stopu za još četvrtinu procenta. Privatni sektor zabeležio je u septembru najveći pad zaposlenosti u poslednje dve i po godine, što je još jedan signal slabljenja tržišta rada, pogoršan činjenicom da obustava rada vlade sprečava objavljivanje zvaničnih statistika. Kompanije su u septembru smanjile broj zaposlenih za sezonski prilagođenih 32.000, saopštila je u sredu firma za obradu plata ADP. Ekonomisti koje je anketirao Dow Jones očekivali su rast od 45.000 radnih mesta. Pored toga, broj zaposlenih u avgustu revidiran je naniže – sa prvobitno prijavljenog povećanja od 54.000 na gubitak od 3.000 radnih mesta. Izveštaj dolazi u trenutku kada je zbog neusvajanja budžeta došlo do zatvaranja vlade. Ako dogovor ne bude postignut u naredna dva dana, Ministarstvo rada neće objaviti mesečni izveštaj o zaposlenosti niti nedeljne podatke o zahtevima za naknadu za nezaposlene. Poslednji put kada je izveštaj o zaposlenosti bio odložen bilo je 2013. godine. Zvaničnici Federalnih rezervi oslanjaju se na te podatke prilikom donošenja odluka o kamatnim stopama. Sledeći sastanak Fed-a zakazan je za 28–29. oktobar, što znači da do tada neće biti novog izveštaja o zaposlenosti. ADP-ov izveštaj zato ima veći značaj, jer tržišta očekuju da će Fed smanjiti kamatnu stopu za još 0,25%. Gubici radnih mesta u septembru bili su rasprostranjeni po sektorima, ali su donekle ublaženi povećanjem od 33.000 u obrazovanju i zdravstvenim uslugama zbog početka školske godine i kontinuiranog zapošljavanja u zdravstvu. S druge strane, sektor turizma i ugostiteljstva zabeležio je pad od 19.000 radnih mesta, „ostale usluge“ izgubile su 16.000, profesionalne i poslovne usluge 13.000, trgovina, transport i komunalne usluge 7.000, dok je građevinarstvo palo za 5.000 radnih mesta. Na širem planu, sektor usluga smanjio je 28.000 zaposlenih, a proizvođači dobara 3.000. Male firme sa manje od 50 zaposlenih izgubile su 40.000 radnih mesta, dok su velike kompanije sa 500 i više zaposlenih dodale 33.000. „Uprkos snažnom ekonomskom rastu u drugom kvartalu, ovaj izveštaj dodatno potvrđuje ono što već vidimo na tržištu rada – poslodavci u SAD su i dalje oprezni kada je u pitanju zapošljavanje“, rekla je Nela Ričardson, glavni ekonomista ADP-a. Američka ekonomija porasla je za 3,8% u drugom kvartalu i očekuje se rast od 3,9% u trećem, prema praćenju podataka Atlanta Fed-a. Ipak, raste zabrinutost za tržište rada, iako je stopa nezaposlenosti i dalje relativno niska, 4,3%. „Ne očekujem da će tržište rada značajno oslabiti – ali rizici postoje“, izjavila je u utorak predsednica Bostonskog Fed-a, Suzan Kolins. „Posebno vidim povećan rizik da potražnja za radom može ozbiljno da podbaci u odnosu na ponudu, što bi dovelo do rasta nezaposlenosti.“ Konsenzus ekonomista bio je da će Biro za statistiku rada (BLS) za septembar prijaviti rast zaposlenosti od 51.000, što, za razliku od ADP-a, uključuje i državna radna mesta. I pored usporavanja zapošljavanja, plate su u septembru porasle za 4,5% na godišnjem nivou, što je gotovo nepromenjeno u odnosu na avgust. Međutim, rast plata za one koji su menjali posao usporio je na 6,6%, što je pad od pola procentnog poena u odnosu na prethodni mesec. ADP je takođe revidirao ranije brojke na osnovu septembarskih ažuriranja BLS-a, što je dovelo do naglog pada procene za septembar za 43.000 radnih mesta. „Narativ ostaje isti... dolazi do usporavanja zamaha u zapošljavanju“, rekla je Ričardson za CNBC. CNBC