Povratak naplate studentskih kredita mogao bi potrošačima oduzeti milijarde i ugroziti potrošnju - Chicago Glasnik

Wall Street upozorava da bi akcija američkog Ministarstva prosvete na obnovi naplate studentskih kredita mogla iz džepova potrošača da izvuče milijarde dolara i da posebno teško pogodi Amerikance sa niskim prihodima. Ministarstvo je ovog meseca, pod predsednikom Donaldom Trampom, ponovo pokrenulo naplatu neizmirenih studentskih kredita. Po prvi put u oko pet godina, dužnici koji nisu redovno plaćali obaveze mogli bi da se suoče sa zaplenom zarade ili drugim kaznama. Korišćenjem različitih kamatnih stopa i dužina otplatnih planova, JPMorgan je procenio da bi raspoloživi lični prihod mogao kolektivno da se smanji za između 3,1 milijardu i 8,5 milijardi dolara mesečno zbog naplate, prema Muratu Tasčiju, glavnom ekonomisti u JPMorganu i bivšem analitičaru u Federalnim rezervama Klivlenda. Ako bi se to sve dogodilo u jednom kvartalu, samo naplata neizmirenih i ozbiljno kašnjenih kredita bi smanjila raspoloživi lični prihod na godišnjem nivou za između 0,7% i 1,8%, rekao je on. Ova promena politike mogla bi dodatno da optereti potrošače koji su već pod pritiskom Trampovog plana tarifa i visokih cena izazvanih višegodišnjom inflacijom. Ovi faktori pomažu da se objasni zašto je indeks potrošačkog poverenja Univerziteta Mičigen u poslednja dva meseca pao na najniže nivoe u poslednjih sedam decenija. „Imate više tačaka pritiska koje rastu,“ rekao je Džefri Roač, glavni ekonomista LPL Financial-a. „Možda je to, u zbiru, dovoljno da potisne neke od brojki potrošnje.“ Bank of America je istakla da bi ova naplata posebno mogla pogoditi grupe koje su finansijski nestabilne. „Smatramo da će nastavak plaćanja studentskih kredita imati domino efekat na širu finansijsku situaciju potrošača, naročito kada je reč o segmentu potrošača sa nižom kreditnom sposobnošću“, napisao je analitičar Bank of America Mihir Bhatia klijentima. Ekonomski uticaj Studentski krediti čine samo 9% ukupnog potrošačkog duga, prema podacima Bank of America. Međutim, ako se isključe hipotekarni krediti, taj udeo skače na 30%. Ukupan dug po osnovu studentskih kredita je iznosio 1,6 triliona dolara na kraju marta — što je rast od 500 milijardi dolara u poslednjoj deceniji. New York Federalne rezerve procenjuju da skoro jedan od četiri dužnika koji treba da vraća kredite trenutno kasni s plaćanjem. Kada je savezna vlada u prvom kvartalu ove godine počela da izveštava o zakašnjenim kreditima, udeo dužnika u toj kategoriji skočio je sa 0,5% na 8%. Važno je napomenuti da kašnjenje nije isto što i neizmirenje (default). Kašnjenje znači da postoji dug sa zakasnelom uplatom, dok je neizmirenje ozbiljniji status koji podrazumeva da dužnik uopšte ne plaća u određenom periodu i za sobom povlači posledice poput zaplene zarade. Ako bi svi ozbiljno zakašnjeli dužnici prešli u status neizmirenja, JPMorgan procenjuje da bi gotovo 25% svih studentskih kredita bilo u toj kategoriji. Tasči iz JPMorgana naglašava da neki dužnici nemaju zaradu ili primanja iz socijalnog osiguranja koja bi mogla biti zaplenjena, što može ublažiti ukupan negativan uticaj. Neki će možda i početi sa plaćanjima kada počnu naplate, ali Tasči upozorava da će to svakako umanjiti potrošnju za neophodne potrebe. Trampovo obećanje da će smanjiti poreze na prekovremeni rad i napojnice, ako se ostvari, moglo bi donekle ublažiti posledice zaplene zarada za siromašnije građane. Ipak, očekivani pad raspoloživog prihoda zabrinjava investitore s Wall Streeta, jer se postavlja pitanje da li ekonomija može da izbegne recesiju. Mnoge nade se polažu u sposobnost potrošača da nastave sa trošenjem čak i ako tarife poskupe robu ili ako tržište rada oslabi. Roač iz LPL Financial-a ne vidi to kao veliki problem. On kaže da je postpandemijska ekonomija uglavnom opstajala zahvaljujući potrošačima sa visokim primanjima, koji troše najviše. „Zbog toga ova promena kada je reč o studentima dužnicima možda neće previše uticati na širu ekonomsku sliku,“ rekao je. „Teško je reći da li postoji konsenzus o ovom pitanju, ali rekao bih da priča o studentskim kreditima nije toliko važna kao neke druge teme, jer oni koji ih imaju nisu nužno pokretači cele ekonomije.“ CNBC