Kako moguće promene u USPS-u mogu uticati na vašu poštu - Chicago Glasnik

Već skoro 250 godina, Poštanska služba Sjedinjenih Američkih Država (USPS) igra ključnu ulogu u američkom društvu, obezbeđujući dostavu pošte svakom domaćinstvu, bez obzira na lokaciju. Međutim, ova institucija sada se suočava s jednom od svojih najvećih pretnji do sada – potencijalnim promenama koje bi mogle redefinisati ili čak ukinuti njenu ulogu u zemlji. Prema izveštaju The Washington Post-a, predsednik Donald Tramp razmatra izdavanje izvršne naredbe kojom bi raspustio upravni odbor USPS-a. U petak je izjavio da razmatra stavljanje Poštanske službe pod nadležnost Ministarstva trgovine, što bi značilo da bi pošta prešla pod direktnu kontrolu izvršne vlasti, iako od 1970. godine funkcioniše kao nezavisna agencija. „Želimo poštu koja dobro funkcioniše i ne pravi ogromne gubitke,“ rekao je Tramp. „Razmišljamo o toj opciji. To bi bila neka vrsta spajanja, ali USPS bi ostao poštanska služba i verujem da bi radio mnogo bolje.“ Ova promena izazvala je zabrinutost u vezi s budućim funkcionisanjem USPS-a i dostavom pošte širom zemlje. USPS je osnovan tokom Drugog kontinentalnog kongresa u Filadelfiji 1775. godine, a prvi poštar bio je Bendžamin Frenklin. Godine 1872, Kongres je USPS proglasio izvršnim telom američke vlade, ali se to promenilo 1970. nakon osmodnevnog štrajka poštanskih radnika zbog plata i beneficija. Tada je predsednik Ričard Nikson potpisao Zakon o reorganizaciji pošte, kojim je USPS postao nezavisna i samofinansirajuća agencija. U poslednjih nekoliko godina, USPS se suočavao s finansijskim problemima, dok su Tramp i drugi zvaničnici zagovarali njegovu privatizaciju. Erik Poston, predstavnik Nacionalne asocijacije poštanskih radnika u okrugu Cuyahoga, upozorava da bi ovakva odluka mogla imati katastrofalne posledice – ne samo za radnike USPS-a već i za milione Amerikanaca koji zavise od poštanskih usluga, posebno u ruralnim zajednicama. „Moguće je da mnogi neće uopšte imati poštanske usluge. Postoje izveštaji da bi ljudi morali da voze između 30 minuta i sat vremena do najbližeg urbanog centra da bi preuzeli poštu, pakete i lekove,“ rekao je Poston za Nexstar’s WJW. Prošle godine, generalni direktor pošte Luis DeDžoj predstavio je desetogodišnji plan modernizacije i smanjenja gubitaka, upozoravajući korisnike da očekuju nepopularna poskupljenja kako bi se stabilizovale finansije USPS-a. Kritičari, uključujući članove Kongresa iz više saveznih država, tvrde da su prve konsolidacije dovele do usporavanja usluga i da bi dalja restrukturiranja mogla još više pogoditi dostavu pošte u ruralnim oblastima. Budućnost poštanskih radnika takođe ostaje neizvesna. Dok bi urbane oblasti mogle zadržati radna mesta zbog veće gustine stanovništva, Poston upozorava da „ništa nije zagarantovano.“ Tramp kritikuje USPS još od svog prvog mandata. Još 2020. godine, pretio je da će blokirati finansijsku pomoć za poštu zbog pandemije, osim ako ne učetvorostruči cene poštarine za velike klijente poput Amazona, u vlasništvu milijardera Džefa Bezosa. Bezos takođe poseduje The Washington Post, čije su izveštavanje i kritike često izazivale Trampov bes. Nedavno je Tramp u decembru ponovo pokrenuo ideju o privatizaciji USPS-a, naglašavajući da mu je teško da konkuriše Amazonu, UPS-u i FedEx-u. „To je ideja koju mnogi razmatraju već dugo. Gledamo opcije,“ rekao je Tramp. Trenutno, savezni zakon zahteva šestodnevnu isporuku pošte na svaku adresu u Americi, bez obzira na profitabilnost. Međutim, privatizacija bi mogla promeniti tu obavezu. Poston upozorava da bi privatizacija USPS-a imala ogromne posledice širom zemlje. „Kongres bi morao da menja zakone jer je Poštanska služba deo Ustava. USPS trenutno garantuje isporuku na svaku adresu u SAD-u, pružajući isti nivo usluge svima,“ objasnio je Poston. wgntv