Kako dolar slabi, centralne banke širom sveta hodaju po ivici — da li devalvirati svoju valutu ili ne - Chicago Glasnik

Pad dolara ima različite efekte na globalne valute, donoseći i olakšanje i glavobolje centralnim bankama širom sveta. U poslednjim nedeljama, usled neizvesnosti u vezi s američkom politikom, investitori beže iz dolara i američkih trezorskih obveznica, a dolar indeks je oslabio više od 9% od početka godine. Tržišni analitičari očekuju nastavak tog trenda. Prema poslednjem istraživanju Bank of America među globalnim menadžerima fondova, neto 61% ispitanika očekuje dalji pad dolara u narednih 12 meseci — najpesimističniji pogled velikih investitora u skoro 20 godina. Bekstvo iz američke imovine može ukazivati na širu krizu poverenja, sa potencijalnim posledicama poput rasta uvozne inflacije usled slabljenja dolara. „Većina centralnih banaka bila bi zadovoljna padom dolara od 10%-20%“, kaže Adam Baton, glavni analitičar za valute u ForexLive. Pad dolara doveo je do jačanja drugih valuta — japanski jen je ojačao preko 10%, švajcarski franak i evro oko 11%. Meksički pezo je ojačao 5,5%, kanadski dolar preko 4%, poljski zlot više od 9%, a ruska rublja preko 22% u odnosu na dolar. Međutim, neke valute tržišta u razvoju su oslabile uprkos slabijem dolaru — vijetnamski dong i indonežanska rupija pala su na rekordno niske nivoe, a turska lira i kineski juan su takođe dotakli nove rekorde, iako se juan blago oporavio. Mogućnost za snižavanje kamatnih stopa? Osim nekoliko izuzetaka kao što je Švajcarska nacionalna banka, slabiji dolar predstavlja olakšanje za mnoge centralne banke, jer slabi teret duga u dolarima i čini uvoz jeftinijim, čime se ublažava inflacija i otvara prostor za snižavanje kamatnih stopa radi podsticanja rasta. „Ovaj pad dolara pruža centralnim bankama 'malo daha' da smanje kamatne stope“, dodaje Baton. S druge strane, jača lokalna valuta pomaže u obuzdavanju inflacije, ali smanjuje konkurentnost izvoza, naročito u Aziji, koja je veliki svetski proizvođač, navodi Tomas Rupf iz VP Bank. Devalvacija će verovatno biti više u fokusu zemalja u razvoju, posebno u Aziji, kaže Nik Ris, ali one moraju biti oprezne zbog rizika od odliva kapitala. „Visoka inflacija, zaduženost i rizici od kapitalnih odliva čine devalvaciju opasnom“, kaže Vael Makarem iz Exnessa. Makarem dodaje i da bi devalvacija mogla biti viđena kao trgovinska mera, što bi moglo izazvati protivmere iz SAD. Fitch Ratings upozorava da zemlje poput Indonezije verovatno neće značajno smanjivati stope zbog volatilnosti valute, dok Koreja i Indija mogu imati više prostora za manevrisanje. Izbegavanje valutnog rata Evropska centralna banka je iskoristila pad inflacije da u aprilu smanji stope za 25 baznih poena. Švajcarska nacionalna banka, suočena sa jakim frankom, možda će morati da preduzme drastične mere ukoliko se priliv kapitala nastavi. Za sada, centralne banke izbegavaju devalvaciju jer ona može podstaći inflaciju i narušiti stabilnost. „Rizik viših cena usled devalvacije i carina će verovatno obeshrabriti banke da dobrovoljno oslabe svoje valute“, kaže Brendan Mekenna iz Wells Fargo. Mogućnost devalvacije zavisi od deviznih rezervi, izloženosti spoljnjem dugu, trgovinskog bilansa i osetljivosti na uvoznu inflaciju. „Izvozne ekonomije sa dovoljnom rezervom i nižim stranim dugom imaju više prostora za devalvaciju — ali i one će biti oprezne“, dodaje Mekenna. U trenutnoj geopolitičkoj situaciji, devalvacija može izazvati optužbe za manipulaciju i dodatne mere protiv njih. Iako postoji mogućnost da trgovinske tenzije dovedu do protekcionizma i novih devalvacija, za sada, kako kaže Mekenna: „Čini se da većina zemalja želi da izbegne valutni rat koji bi samo uneo dodatnu nestabilnost u lokalnu i globalnu ekonomiju.“ CNBC