Kako carinske tarife funkcionišu i ko stvarno plaća za njih? - Chicago Glasnik

Carine se obično naplaćuju kao procenat cene koju kupac plaća stranom prodavcu. U Sjedinjenim Američkim Državama, carine prikupljaju agenti carinske službe na 328 graničnih prelaza širom zemlje. Stope carina u Sjedinjenim Državama variraju: na primer, one su obično 2,5% na putnička vozila, a 6% na golf cipele. Carine mogu biti niže za zemlje sa kojima Sjedinjene Države imaju trgovinske sporazume. Na primer, većina proizvoda može da se slobodno kreće između Sjedinjenih Država, Meksika i Kanade bez carina, zahvaljujući Trampovom trgovinskom sporazumu između SAD, Meksika i Kanade. Ekonomski eksperti obično skeptični prema carinama Glavni ekonomski stručnjaci obično su skeptični prema carinama, smatrajući ih uglavnom neefikasnim načinom na koji vlade prikupljaju novac i podstiču prosperitet. Postoji mnogo dezinformacija o tome ko zapravo plaća carine Predsednik Donald Tramp, koji je podržavalac carina, insistira na tome da ih plaćaju strane zemlje. Zapravo, carine plaćaju uvoznici — američke kompanije, a novac ide u američki budžet. Te kompanije obično prenose povećane troškove na svoje kupce kroz višu cenu proizvoda. Zbog toga ekonomski eksperti tvrde da potrošači obično na kraju snose troškove carina. Ipak, carine mogu naškoditi stranim zemljama povećavajući cenu njihovih proizvoda i otežavajući im prodaju u inostranstvu. Strane kompanije možda će morati da smanje cene — i žrtvuju profite — kako bi nadoknadile carine i pokušale da zadrže svoj udeo na tržištu u Sjedinjenim Državama. Ekonomista Yang Zhou sa Univerziteta Fudan u Šangaju zaključio je u istraživanju da su Trampove carine na kineske proizvode nanela više od tri puta veću štetu kineskoj ekonomiji nego što su učinile američkoj ekonomiji. Šta je Tramp rekao o carinama? Tramp je rekao da će carine stvoriti više radnih mesta u fabrikama, smanjiti federalni deficit, smanjiti cene hrane i omogućiti vladi da subvencioniše čuvanje dece. „Carine su najbolja stvar ikada izumljena“, rekao je Tramp na skupu u Flintu, Mičigen, tokom svoje predsedničke kampanje. Kao predsednik, Tramp je uveo carine sa velikim stilom — ciljajući uvezene solarne panele, čelik, aluminijum i praktično sve proizvode iz Kine. „Carinski čovek“, nazvao se Tramp. Tramp je obećao još više i veće carine u svom drugom mandatu. Sjedinjene Države su poslednjih godina postepeno napustile svoju postratnu ulogu promovisanja globalne slobodne trgovine i nižih carina. Taj pomak je odgovor na gubitak američkih proizvodnih radnih mesta, što se često pripisuje nekontrolisanoj slobodnoj trgovini i sve moćnijoj Kini. Carine su prvenstveno namenjene zaštiti domaćih industrija Povećanjem cena uvoznih proizvoda, carine mogu da zaštite domaće proizvođače. Takođe mogu služiti za kažnjavanje stranih zemalja koje se bave nepravednim trgovinskim praksama, kao što je subvencionisanje svojih izvoznika ili prodaja proizvoda po nepravedno niskim cenama. Pre nego što je ustanovljen porez na dohodak 1913. godine, carine su bile glavni izvor prihoda za vladu. Od 1790. do 1860. godine, carine su činile 90% federalnih prihoda, prema rečima Douglasa Irwina, ekonomiste sa Dartmouth koledža koji je proučavao istoriju trgovinske politike. Carine su izgubile popularnost kako je globalna trgovina rasla nakon Drugog svetskog rata. Vlada je imala potrebu za mnogo većim prihodima da bi finansirala svoje operacije. U fiskalnoj godini koja je završila 30. septembra, vlada je prikupila oko 80 milijardi dolara od carina i taksi. To je sitnica u poređenju sa 2,5 triliona dolara koji dolaze od poreza na lične prihode i 1,7 triliona dolara od poreza na socijalno osiguranje i Medicare. Ipak, Tramp želi da sprovede budžetsku politiku koja podseća na onu iz 19. veka. Carine se takođe mogu koristiti za pritisak na druge zemlje u vezi sa pitanjima koja možda nisu direktno povezana sa trgovinom. Na primer, 2019. godine, Tramp je koristio pretnje carinama kao pritisak na Meksiko da se obračuna sa talasima migranata iz Srednje Amerike koji prelaze meksičku teritoriju na putu ka Sjedinjenim Državama. Tramp je čak carine video kao način za sprečavanje ratova. Ekonomski stručnjaci generalno smatraju da su carine samoopadajuće Carine podižu troškove za kompanije i potrošače koji zavise od uvoza. Takođe verovatno izazivaju odmazdu. Na primer, Evropska unija uzvratila je protiv Trampovih carina na čelik i aluminijum oporezujući američke proizvode, od burbona do motocikala Harley-Davidson. Takođe, Kina je odgovorila na Trampov trgovinski rat uvođenjem carina na američke proizvode, uključujući soju i svinjetinu, u cilju da nanese štetu njegovim pristalicama u farmama. Studija ekonomista sa Masačusetskog tehnološkog instituta, Univerziteta u Cirihu, Harvarda i Svetske banke zaključila je da Trampove carine nisu uspele da obnove radna mesta u američkom srcu. Carine „nisu povećale niti smanjile američko zapošljavanje“ tamo gde su trebalo da zaštite radna mesta, navodi se u studiji. Na primer, uprkos Trampovim carinama na uvoz čelika iz 2018. godine, broj radnih mesta u američkim čeličanama jedva da je promenjen: ostao je oko 140.000. Za poređenje, samo Walmart zapošljava 1,6 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama. Još gore, odmazda carina koje su Kina i druge zemlje nametnule na američke proizvode imala je „negativne uticaje na zapošljavanje“, posebno za poljoprivrednike, zaključila je studija. Ove odmazdne carine samo su delimično kompenzovane milijardama dolara vladine pomoći koju je Tramp dodelio farmerima. Trampove carine takođe su oštetile kompanije koje su zavisile od ciljanog uvoza. Studija je otkrila da je podrška Trampu i republikanskim kandidatima za Kongres porasla u područjima najviše izloženim carinama na uvoz — industrijskom Midvesteu i proizvodno teškim južnim državama poput Severne Karoline i Tenesija. NBC5