Investitorima sa Vol Strita zabranjena kupovina porodičnih kuća: hoće li to olakšati kupovinu nekretnina u Čikagu?
Stanovnici Čikaga verovatno neće osetiti veće olakšanje nakon što je na snagu stupila nova izvršna naredba Bele kuće, kojom se institucionalnim investitorima ograničava kupovina porodičnih kuća, iako stručnjaci navode da takvi kupci i dalje imaju ulogu u stambenoj krizi u regionu.
Predsednik Donald Trump potpisao je izvršnu naredbu 20. januara, kojom se saveznim agencijama nalaže da definišu pojam institucionalnih investitora i uspostave smernice koje bi sprečile da federalna vlada i državne institucije odobravaju kupovinu porodičnih kuća od strane takvih subjekata. Naredba takođe predviđa mere koje podstiču prodaju nekretnina individualnim kupcima koji u njima planiraju da žive, uključujući politike „prvog prava kupovine“, obavezu prijavljivanja podataka i mere protiv zaobilaženja propisa, saopštila je White House.
Ove mere deo su šire inicijative administracije za smanjenje troškova života, uključujući cene hrane i stanovanja. Kako cene nekretnina rastu, raste i starost kupaca koji prvi put kupuju dom. Prema podacima National Association of Realtors, prosečna starost kupaca prve nekretnine u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi 40 godina, što je najviši nivo zabeležen do sada.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da izvršna naredba ne obuhvata sve vrste institucionalnih kupaca. Ekonomista Frenk Manzo iz Illinois Economic Policy Institute navodi da institucionalni investitori, naročito oni koji posluju na tržištu porodičnih kuća za izdavanje, često kupuju nekretnine gotovinom ili koriste privatne izvore finansiranja, što ih stavlja van domašaja novih propisa.
Prema njegovim rečima, efekti naredbe biće ograničeni i u samom Čikagu, gde je udeo nekretnina u vlasništvu investitora manji od nacionalnog proseka. Podaci kompanije Redfin pokazuju da su investitori na nacionalnom nivou posedovali oko 17 odsto stambenih nekretnina u trećem kvartalu 2025. godine, dok je u Čikagu taj udeo iznosio oko 13 odsto. Tokom istog perioda, investitori su u Čikagu kupili gotovo 2.400 kuća.
Iako je na nacionalnom nivou zabeležen pad kupovine nekretnina od strane investitora u poslednje dve godine, Manzo ističe da se u Ilinoisu i Čikagu taj trend ne odražava u istoj meri. Cene i vrednosti nekretnina u ovom regionu i dalje rastu brže od nacionalnog proseka.
Manzo navodi da investitori predstavljaju samo jedan od faktora koji doprinose stambenom deficitu u Ilinoisu. Studija objavljena 2024. godine, čiji je koautor i profesor Robert Bruno sa Univerziteta Ilinois u Urbana-Šampejnu, ukazuje da na nestašicu utiču i drugi faktori, uključujući regulatorna ograničenja, ponudu novih stanova i rast potražnje.
Prema istraživanju, kupovina nekretnina od strane investitora smanjuje dostupnost kuća na tržištu i doprinosi rastu cena, naročito u atraktivnijim delovima Čikaga, gde mlađa populacija češće traži stanove za iznajmljivanje.
Iako pojedini zagovornici institucionalnih ulaganja navode da investitori obnavljaju zapuštene objekte i povećavaju ponudu stanova za izdavanje, kritičari ističu da u praksi često dolazi do rasta kirija, zanemarivanja održavanja i pretvaranja stambenih objekata u kratkoročne smeštaje, čime se dodatno smanjuju opcije za kupovinu.
Istraživanje DePaul University Institute for Housing Studies iz 2024. godine pokazuje da lokalni zvaničnici u širem području Čikaga dele zabrinutost zbog institucionalnih vlasnika, navodeći probleme sa održavanjem, pad stope vlasništva nad nekretninama i ograničene kapacitete lokalnih vlasti za nadzor.
Stručnjaci zaključuju da bi za dugoročno rešavanje problema bilo neophodno podsticanje nove stambene izgradnje i dodatne zakonodavne mere koje bi olakšale povrat nekretnina u ruke individualnih vlasnika.
CHICAGO SUNTIMES