Građani traže od sudije da naloži ICE-u redovno objavljivanje podataka o imigracionim hapšenjima u Čikagu - Chicago Glasnik

Pojačana primena imigracionih zakona pod administracijom Donalda Trampa dovela je do toga da javnost uglavnom saznaje za hapšenja putem društvenih mreža. Tužba podneta ove nedelje zahteva od saveznog sudije da naloži američkoj Agenciji za imigraciju i carinsku kontrolu (ICE) da objavi izveštaje i podatke o svim imigracionim hapšenjima od trenutka kada je Donald Tramp preuzeo predsedničku funkciju, kao i da dostavlja nedeljne izveštaje u budućnosti. U poslednjih 60 dana, otkako su pojačane imigracione kontrole, javnost je najčešće saznala za hapšenja preko objava saveznih agencija na društvenim mrežama. Na primer, američka Agencija za borbu protiv narkotika (DEA) objavila je na društvenim mrežama u petak da je njihova istraga dovela do hapšenja člana bande Tren de Aragua u mestu Metison. Međutim, objava nije sadržala nikakve dodatne informacije – ni ime osobe, ni zločine za koje je optužena, ni gde se nalazi u pritvoru – već samo da je osoba zadržana „u očekivanju deportacije.“ Ovo dodatno naglašava netransparentne prakse ICE-a i odeljenja Ministarstva unutrašnje bezbednosti koje sprovodi istrage – Homeland Security Investigations. Međutim, ove nedelje su četiri organizacije za ljudska prava u Čikagu podnele tužbu protiv ICE-a, tražeći od sudije da prekine praksu skrivanja informacija o hapšenjima. Nacionalni centar za pravdu imigranata (NIJC), Koalicija Ilinoisa za prava imigranata i izbeglica (ICIRR), Američka unija za građanske slobode Ilinoisa (ACLU Illinois) i Organizovane zajednice protiv deportacija (OCAD) optužile su ICE za kršenje uslova ranijeg pravno obavezujućeg sporazuma o načinu sprovođenja imigracionih hapšenja. Prema tužbi, skoro dvadeset ljudi u Čikagu tvrdi da su ih agenti ICE-a ilegalno uhapsili u protekla dva meseca, čime su prekršili Castañon Nava nagodbu iz 2022. godine. Taj sporazum, koji proizilazi iz tužbe iz 2018. godine, zahteva od čikaške kancelarije ICE-a da „dokumentuje činjenice i okolnosti hapšenja bez naloga ili zaustavljanja vozila“ u pratećoj dokumentaciji o hapšenju, zajedno sa drugim obavezama. Na konferenciji za novinare ove sedmice, Jolanda Orozko, jedna od tužiteljki u novoj tužbi, izjavila je da ICE u poslednje vreme ignoriše Castañon Nava sporazum, koji zahteva prethodne sudske naloge i dokaz da je osoba u bekstvu pre nego što je mogu uhapsiti. Orozko je rekla da je to videla iz prve ruke kada su agenti ICE-a nedavno uhapsili njenog supruga, Abela Orozka, bez naloga. Prema njenim rečima, Abel je bio na putu kući nakon što je kupio tamale za porodicu kada su ga agenti ICE-a zaustavili u mestu Lajons (Lyons). „Od tog dana, moja porodica se suočava s mnogo izazova“, rekla je Jolanda Orozko. „Živimo u krizi.“ Profesorica Ketlin Arnold, direktorka programa za studije izbeglica i prinudnih migracija na Univerzitetu DePaul, istakla je da bi ICE-ovo objavljivanje podataka o hapšenjima omogućilo uvid u to ko je meta hapšenja i na koje zajednice se agenti fokusiraju. „Problem je u tome što, iako nam govore da su mete hapšenja kriminalci, ne postoji nikakav proces provere ili nezavisna potvrda da je to zaista tako,“ rekla je Arnold. Ona je naglasila da je ključno pitanje da li ICE i federalna vlada neproporcionalno ciljaju Čikago i Ilinois u svojim racijama i hapšenjima ili koriste rasni i etnički profilisanje prilikom hapšenja. „Javnost nema pravo da preispita ili ospori ove informacije, iako bi to trebalo da bude normalno demokratsko pravo – da imamo uvid u dokaze,“ dodala je Arnold. Bez tih podataka, tužioci u Castañon Nava tužbi tvrde da nema načina da se ICE pozove na odgovornost. „Zbog broja i obima kršenja zakona koja su se dogodila u samo nekoliko nedelja od kada je Tramp preuzeo funkciju, a i zbog verovatnoće da će se kršenja nastaviti, tužioci takođe traže od suda da naloži ICE-u da dostavi izveštaj o svim imigracionim hapšenjima od 20. januara 2025. godine, kao i da redovno objavljuje nedeljne izveštaje o svim hapšenjima,“ navodi se u saopštenju Nacionalnog centra za pravdu imigranata. ICE-ova zvanična stranica o hapšenjima i deportacijama, gde je agencija ranije objavljivala ove podatke, sadrži najnovije javno dostupne informacije iz prošle godine. Profesorica Arnold ističe da je to razlog zbog kojeg ti podaci moraju biti redovno objavljivani i ažurirani. „Trebaju nam ti podaci,“ rekla je Arnold. „Ako vlada nema šta da sakrije, trebalo bi da bude spremna da podeli te informacije.“ Kancelarija za odgovornost vlade SAD-a prošle godine kritikovala je ICE-ove prakse objavljivanja podataka, zaključujući u svom izveštaju da „ICE treba da poboljša način na koji izveštava o podacima.“ Međutim, zbog nadležnosti agencije i njenih ovlašćenja u domenu spoljne politike, glavni pravni analitičar ABC7 Čikaga Gil Sofer istakao je da postoji visok pravni prag za navođenje ICE-a da objavi određene podatke o ljudima u pritvoru. „Jedini način da se ICE natera da objavi te podatke jeste sudski nalog,“ rekao je Sofer. „Ako takav nalog bude izdat, prema našem pravnom sistemu, ICE je dužan da ga ispuni. To ne znači da ICE neće pokušati da ospori odluku, čak i na najvišim sudskim instancama, uključujući Vrhovni sud.“ ICE još uvek nije zvanično odgovorio na tužbu u kojoj se optužuje za kršenje Castañon Nava sporazuma. Okružni sud SAD-a dao je ICE-u rok do 3. aprila da dostavi svoj odgovor. ABCnews