Državljani SAD koje ICE pogrešno pritvori mogli bi da dobiju 500.000 dolara
Državljani Sjedinjenih Država koje imigracione vlasti neosnovano uhapse ili pritvore mogli bi da dobiju najmanje 500.000 dolara odštete, predviđa predlog zakona podnet u Kongresu.
Zakon pod nazivom Justice for Citizens Wrongfully Detained by ICE Act podnela je u četvrtak demokratska kongresmenka Tereza Leger Fernandez (Teresa Leger Fernández) iz Novog Meksika. Predlog za sada ima samo jednog kosponzora, Boni Votson Kolman (Bonnie Watson Coleman), demokratkinju iz Nju Džerzija.
Šta bi zakon omogućio
Predlog uvodi poseban pravni osnov za tužbu državljana SAD koje su, počev od 20. januara 2025. godine, bez sudskog naloga ili osnovane sumnje uhapsili ili pritvorili službenici ICE-a, savezne agencije za imigraciju i carinu, ili drugi policajci koji sprovode imigracione propise. Takve osobe mogle bi da tuže saveznom okružnom sudu i konkretnog službenika i državu.
Ako sud presudi u korist tužioca, zakon bi nalagao isplatu od 500.000 dolara, uz dodatnih 100.000 dolara za svaki dan pritvora nakon prvog dana hapšenja. Uspešni tužioci dobili bi i naknadu razumnih advokatskih troškova, kao i odgovarajuće sudske mere zabrane ili utvrđujuće presude.
Predlog zabranjuje saveznim imigracionim agentima da se brane pozivanjem na apsolutni ili kvalifikovani imunitet, pravnu zaštitu koja službenike čuva od ličnih tužbi. Izričito se odriče i suverenog imuniteta savezne države, odnosno pravila da se država ne može tužiti bez sopstvenog pristanka. Rok za podnošenje tužbe bio bi pet godina, a dosuđeni iznos dolazio bi povrh svake druge naknade na koju tužilac ima pravo po drugim propisima.
Zakon bi trajno ukinuo i neutrošena sredstva za sprovođenje imigracionih propisa odobrena kroz One Big Beautiful Bill, centralni zakonski paket unutrašnje politike predsednika Donalda Trampa.
Po važećim propisima, državljani SAD mogu da tuže u pojedinim situacijama, ali do odštete teško dolaze zbog zakonskih ograničenja i imuniteta saveznih službenika. Postojeći zakon ne garantuje minimalni iznos naknade za nezakonit pritvor.
Stotine zadržanih državljana
Istraživanje neprofitne redakcije ProPublica utvrdilo je da su imigracioni agenti od Trampovog povratka na vlast pritvorili 506 državljana SAD.
„ICE nema pravo da gazi vaša prava i prođe bez posledica. Ne mogu da se kriju iza maski i ponašaju se kao da imaju dozvolu da krše Ustav“, navela je Leger Fernandez u saopštenju. „Moj zakon je o pravdi za te Amerikance i o odgovornosti službenika i države koji krše prava Amerikanaca.“
Slučajevi koji su pokrenuli pitanja
Njuzvik je dokumentovao više slučajeva pritvaranja državljana SAD, što je otvorilo pitanja o rasnom profilisanju i o tome kako agenti biraju koga će zaustaviti. Dajan Figeroa (Dayanne Figueroa), državljanka SAD i pravna saradnica, izjavila je da su je agenti Granične patrole silom izvukli iz automobila u Čikagu, a snimak je, kako se navodi, protivrečio verziji vlasti. Alija Rahman (Aliya Rahman) rekla je da su je imigracioni službenici izvukli iz vozila i zadržali dok je išla na lekarski pregled u Mineapolisu. Brandon Sigvensa (Brandon Siguenza), takođe pritvoren u Mineapolisu, ranije je za Njuzvik rekao da su savezni agenti pokušali da ga primoraju da im da informacije o migrantima bez dokumenata. Brajan Garsija Morales (Brian Garcia Morales) iz Teksasa, koji je tvrdio da je državljanin SAD, deportovan je u Meksiko, a u zemlju se vratio nakon što je priložio izvod iz matične knjige rođenih.
Tokom Trampovog drugog mandata više državljana SAD ubijeno je u pucnjavama u kojima su učestvovali savezni imigracioni agenti. Rene Gud (Renee Good) i Aleks Preti (Alex Pretti) ubijeni su u Mineapolisu tokom operacije Metro Surge. Rubena Reja Martineza (Ruben Ray Martinez), starog 23 godine, ubio je savezni imigracioni agent u mestu Saut Padre Ajlend u Teksasu. Kit Porter Mlađi (Keith Porter Jr.), star 43 godine, ubijen je na Novogodišnju noć ispred svoje stambene zgrade u Los Anđelesu, a pucao je službenik ICE-a van dužnosti.
Male šanse za usvajanje
Demokrate su podnele niz predloga zakona kojima bi ograničile ovlašćenja ICE-a, ali u sadašnjem sastavu Kongresa ti predlozi imaju male izglede. Predlog Leger Fernandez upućen je 15. oktobra Pravosudnom odboru Predstavničkog doma i čeka ga težak put kroz Kongres u kojem većinu imaju republikanci. Novembarski izbori na polovini mandata mogli bi da promene odnos snaga u oba doma, ali bi zakon morao da prođe pre isteka 119. saziva Kongresa ili bi morao ponovo da se podnosi u narednom sazivu.