Amerikanci bi mogli plaćati 2.400 dolara više godišnje zbog novih carina na kafu, obuću i bakar - Chicago Glasnik

Cene kafe, cipela, kućnih aparata i drugih proizvoda mogle bi porasti nakon što je predsednik Donald Tramp u poslednjih nekoliko dana uveo nove carine. Tramp je uveo carine i do 50% na desetine zemalja, uključujući najvažnije trgovinske partnere, poput Japana i Južne Koreje. Nove carine stupaju na snagu 1. avgusta. Predložena carina od 50% na uvoz bakra mogla bi dodatno pojačati efekte carina po zemljama. Dosadašnje carine koje je Tramp predložio mogle bi da koštaju prosečno domaćinstvo dodatnih 2.400 dolara godišnje, pokazalo je istraživanje Yale Budget Lab-a u četvrtak. „Carine mogu biti izuzetno visoke na određene zemlje i određene proizvode,“ rekao je Kajl Hendli, profesor ekonomije na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu. „Stvari će postati malo skuplje.“ Koji proizvodi bi mogli poskupeti zbog novih carina? Kafa Ljubitelji kafe mogli bi da osete posledice novih carina, rekli su analitičari. Lista carina po zemljama uključuje carinu od 50% na proizvode iz Brazila, jednog od najvećih izvora uvozne kafe. SAD su prošle godine uvezle kafu iz Brazila u vrednosti od skoro 2 milijarde dolara, što je činilo oko 20% ukupnog uvoza kafe. Uvoznici obično prebacuju deo tog troška na potrošače kroz povećanje cena. U ovom slučaju, šok bi mogao biti još izraženiji jer cena kafe već raste. Cene kafe su u maju porasle za oko 11% u odnosu na prethodnu godinu, što je inflacija četiri puta viša od opšte stope, pokazali su podaci američkog Zavoda za statistiku rada. Skok cena kafe rezultat je nedostatka ponude zbog suše i velike potražnje — previše novca za premalo zrna kafe. Carine na Brazil mogle bi dodatno podići cene, rekli su analitičari. „Cena kafe je već blizu rekordnog nivoa,“ rekao je Džejson Miler, profesor upravljanja lancem snabdevanja na Državnom univerzitetu Mičigena. „Očekujem da će cena ići još gore.“ Odeća i obuća Nove carine pogađaju i zemlje poput Bangladeša i Kambodže, koje su ključni izvori odeće i obuće, što bi moglo povećati cene tih proizvoda, rekli su analitičari. Tramp je uveo carine od 36% na robu iz Kambodže, kao i 35% na robu iz Bangladeša. Indonezija, još jedan veliki izvoznik u SAD, suočava se sa carinom od 32%. „Ako pogledate etikete na svojoj odeći, piše da je proizvedena u tim zemljama,“ rekao je Hendli. Trgovinski sporazum sa Vijetnamom prošle nedelje uveo je i 20% carinu na svu vijetnamsku robu, čime su potvrđene više cene za te uvozne proizvode. Udruženje distributera i prodavaca obuće u Americi, koje predstavlja 95% američkih proizvođača cipela i patika, kritikovalo je sporazum s Vijetnamom. Sporazum će, rekli su, „jako pogoditi američke potrošače i našu industriju.“ Kina, u međuvremenu, suočava se sa carinama od 30% na gotovo sav izvoz u SAD. Kina je 2020. godine činila oko 40% ukupnog uvoza obuće u SAD. Ipak, uticaj na cene obuće i odeće mogao bi biti manji od očekivanog jer bi proizvođači i prodavci mogli sami preuzeti deo tereta zahvaljujući velikim profitnim maržama, rekao je Miler. „Profitne marže su toliko izražene da bi uticaj na potrošače mogao biti nešto manji,“ dodao je. Aparati, električna vozila i kućna oprema Trampove predložene carine od 50% na bakar mogle bi povećati cene raznih proizvoda — od kućnih instalacija do električnih vozila, rekli su analitičari. „Mnogo toga što kupujete u prodavnici gvožđarije — to je bakar,“ rekao je Hendli. Električno vozilo zahteva oko 83 kilograma bakra — skoro četiri puta više nego automobil sa motorom na sagorevanje, pokazali su podaci Međunarodnog udruženja za bakar iz 2017. godine. Očekivalo se da će usvajanje električnih vozila povećati potražnju za bakrom. „Carine na bakar podići će cene električnih vozila,“ rekao je Miler. „Očekujemo inflacioni pritisak na EV vozila.“ ABCnews