Sa 197 priznatih rasa, lista se kreće od tako poznatih krznenih lica kao što su labradori pa sve do novododatog Biewer terijer-a
Labradori retriveri (Labrador retrievers) još uvek najbliži srcima ljubitelja pasa u Sjedinjenim Državama, ali pudlice su se upravo vratile u prvih pet najpopularnijih rasa pasa Američkog kinološkog kluba po prvi put u skoro četvrt veka.
Godišnja lista popularnosti kluba je objavljena u utorak, sastavljena od više od 800.000 rasnih štenaca i starijih pasa koji su se prošle godine pridružili najstarijem registru pasa nacije.
Sa 197 priznatih rasa, lista se kreće od poznatih pasa kao što su labradori – broj 1 za neviđenu 31.godinu uzastopno – do novododatog Biewer terijera (Biewer Terrier) koji ima snažan debi na 82.mestu pa ve do neobičnih štenaca poput bezdlakog Xoloitzcuintli-ja (rangiran na 119.mestu).
Za ljubitelje pasa, ima dosta toga da se ’iskopa’ – poput jazavičara na 10.mestu – i ’pokaže’ – poput Pointer-a na 120.mestu – na ovoj listi. Stoga, ’uokvirili’ smo (poput border collie-a na 31.mestu) neke najvažnije stvari:
Top 10 pasa, posle labradora su: francuski buldozi (French bulldogs), zlatni retriveri (gold retrievers), nemački ovčari (German shepherds), pudlice (poodles), buldozi (bulldogs), biglovi (beagles), rotvajleri (Rottweilers), nemački kratkodlaki ptičari (German shorthaired pointers) i jazavičari (Dachshunds).
Oodles of poodles
Pudlice su vladale kao vrhunski psi od 1960. do 1982.godine, pre nego što su pomalo pale u popularnosti. Ali u novoj statistici, one su zauzele peto mesto po prvi put od 1997.godine (Standardne, minijaturne i ’igračka’ veličine se računaju kao jedna vrsta).
Sa svojim ponosnim stavom i razrađenim krojem u izložbenom ringu, „one zaista imaju reputaciju, u nekim krugovima, samo kao froufrou“, kaže dugogodišnji vlasnik pudlice i (ponekad) odgajivač Page Hinds-Athan iz Roswell-a, Georgia. „Definitivno ima više u njima“.
Pudlice su istorijski bile vodeni retriveri, i one su ostale atletske životinje poznate po svojoj pameti, da ne spominjemo njihova allergy-friendly krzna. Hinds-Athan-ove pudlice su bile terapijske posete u bolnicama i takmičile su se u poslušnosti. Druge pudlice rade kao psi vodiči za slepe, love ili se takmiče u gipkosti ili drugim psećim sportovima.
Njihova inteligencija dolazi sa nekim visokim očekivanjima, navodi Hinds-Athan. „Na treningu, ako ćete da pravite tenziju oko njih, bolje da ste u pravu. Jer, ako niste pošteni prema njima, one to pamte“.
A doodles?
Pudlice takođe čine deo nekoliko pupularnih hibrida, kao što su Labradoodles, Maltipoos i Sheepadoodles. AKC, upravno telo za mnoge izložbe pasa, trenutno ne priznaje nijednu od njih kao rase. Međutim, portparol AKC-a Brandi Hunter kaže da su se fanovi mešavine pudli i drugih pasa raspitivali o tome šta bi priznanje podrazumevalo.
Jedan od ključnih zahteva je artikulisanje ideala za rasu, kako bi se postigla određena doslednost.
„Predvidljivost je jedna od stvari koje privlači ljude rasnim psima“, objašnjava Hunter-ova.
Na retkoj strani
Najređa rasa prošle godine je bio norveški lundehund (Norwegian lundehund), koji je konstantno retkost u Sjedinjenim Državama. Mali psi se mogu pohvaliti dodatnim prstima i neobičnom fleksibilnošću koja im je nekada pomagala ad se penju na norveške litice da love puffins-e koji se gnezde u uskim pukotinama.
Rase u usponu
Tabela se često ne menja mnogo iz godine u godinu, ali se menja tokom vremena.
Osam rasa, od nisko ležećeg Pembroke Welsh corgi-a (#11) do Towering great Dane-a (#17), ušlo je u prvih 25 od početka veka.
Neki su napravili olimpijske skokove u popularnosti.
Francuski buldozi, sada broj 2 i uobičajen prizor od TV reklama do kosmopolitskih ulica, rangirani su na dalekom 71.mestu, 2000.godine. Cane Corso, koji nije bio priznat do 2010.godine, se od tada popeo sa 51. na 21.mesto.
Impozantni Cane Corso u stilu mastifa datira mnogo vekova unazad, u ruralnoj Italiji, kao čuvar farme koji je takođe vukao mala zaprežna kola i lovio divlje svinje. Njegova svestranost traje, kaže Anthony Simonski, koji je posedovao ili uzgajao vrstu corsi (to je prava množina) koji se takmiče u gipkosti, dock diving-u i drugim sportovima, i pojavljivali su se u TV emisijama i muzičkim spotovima.
Dok su psi zaštitnički nastrojeni, „ne radi se o tome da li su zli – već o razumevanju koja je njihova uloga“, kaže Simonski iz Acworth-a, Georgia.
Simonski poseduje Corsi-ja od 1998.godine i oženjen je predsednicom Američkog udruženja Cane Corso-a Rebeccom Simonski. Ima pomešana osećanja o njihovoj rastućoj popularnosti, osećajući da to privlači mnoge sumnjive odgajivače.
„Postoji jedna strana koja kaže: ’O Bože, mačka je pobegla iz torbe! Ono što je pravi problem jeste šta ljudi rade sa tom mačkom kada je van torbe’“, navodi Simonski.
Debata o uzgoju pasa
Neki zagovornici prava životinja kažu da je sam uzgoj pasa problem. Oni tvrde da se odgajivači više fokusiraju na izgled pasa nego na njihovo zdravlje i da promovisanje čistokrvnih životinja na kraju podstiče farme štenaca i ostavlja druge pse u skloništima.
AKC kaže da su oni i njegovi povezani klubovi pasa ulažu u zdravlje pasa, čak i preko fondacije povezane sa AKC-om. Klub takođe smatra da pravilno obavljen uzgoj ima svrhu: da proizvede pse sa poznatim osobinama, od veličine do sposobnosti njuškanja, koji odgovaraju različitim ljudskim potrebama i životnim stilovima.
Nove registracije rasnih pasa, koje su dobrovoljne, porasle su za 45% za deceniju, kažu u klubu.
Izvor: Abc7chicago.com
COMMENTS