Ove promene su neophodne pre registracije vozila iz Amerike u Srbiji

Ove promene su neophodne pre registracije vozila iz Amerike u Srbiji

Izmena H-1B viza obavezna za zaposlene koji se sele sa jednog radnog mesta na drugo
Više od 212 000 lažnih zahteva za naknadu za nezaposlene u Ilinosu
20 ključnih razlika između života u Americi i Evropi

Sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima otvorena su vrata za uvoz i registraciju vozila iz Amerike, koja su u nemalom broju slučajeva jeftinija i do 25 odsto.  Doduše, kako ova vozila ne ispunjavaju važeće standarde u Evropi, neki delovi moraće da se preprave pre nego što mogu da se registruju u Srbiji.

Tu se konkretno misli na ispitivanje graničnih vrednosti izduvnih emisija, signalizaciju, pojaseve, instrument table, kao i kočione sisteme, stakla… Sve ove stavke bi trebalo prepraviti na vozilima sa tih tržišta, i one će biti precizno regulisane Pravilnikom o ispitivanju vozila. Ova pravila neće se primenjivati na vozila od istorijskog značaja (oldtajmer) i vozila za sportska takmičenja.

Kako stoji u tekstu Predloga zakona, takva ispitivanja na vozilima sprovodiće Agencija za bezbednost saobraćaja, koja može da ovlasti i druga pravna lica, tj. firme, da urade to u njeno ime.

U razvijenim zemljama takva praksa je na snazi već godinama. Prvi uslov za registraciju biće pribavljanje uverenja o ispitivanju vozila, koje izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja.

Dok je vozilo homologovano prema EU pravilima i tehnički pregled, kontrola i registracija istih u Srbiji ide maltene po automatizmu, tj. proces je vrlo jednostavan. Sa druge strane u slučaju nehomologovanih vozila on je značajno komplikovaniji.

Kako objašnjava Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta, tehnički uslovi su do sada bili takvi da američko vozilo ne bi prošlo tehnički pregled kod nas.

„Na primer, američka vozila imaju nešto što se nazivaju „simetrični farovi“. U Evropi, pa i kod nas, koriste se „asimetrični farovi“. To je potpuno drugačiji način osvetljavanja puta, i to je nešto što bi trebalo da se promeni da bi kod nas vozilo moglo da se registruje. Ostali uslovi sem tog, nisu problematični, jer na primer regulativa koja se tiče izduvnih gasova u SAD je daleko stroža nego kod nas“, kaže on.

Prema nedavno objavljenom istraživanju kompanije za automobilske podatke carVertical, a koji je naš portal već objavio, najviše polovnih automobila u Srbiju se uveze iz Italije, oko 28 odsto. Zatim slede Nemačka (16,7 odsto), Francuska (15,8 odsto), Češka (10,7 odsto) i Belgija (6,5 odsto). Ovi podaci su dobijeni analizom više od milion izveštaja o istoriji automobila, ali stvarna, zvanična statistika, može da varira od ovih brojki.

„Kupci polovnih automobila traže automobile iz Italije ili Nemačke jer veruju da vozači u zapadnoj Evropi brinu o svojim automobilima bolje nego bilo ko drugi. Ljudi misle da vozači u ovim zemljama pre svega ne propuštaju redovne servise, obavljaju kvalitetne popravke i kupuju bolje opremljene automobile“, kaže Matas Buzelis, šef za komunikacije kompanije carVertical, a prenosi Blic.

Sa izmenom Zakona, ova statistika je podložna velikim promenama ako uzmemo u obzir činjenicu da su mnogi polovni automobili na tržištu SAD jeftiniji i do 25 odsto u odnosu na gorenavedena evropska tržišta.

COMMENTS

WORDPRESS: 0