fbpx

Nebeska Botanika – Humana akcija botaničara Nebojše M. Stojanovića

Nebeska Botanika – Humana akcija botaničara Nebojše M. Stojanovića

Vakcina za Covid19 možda već na jesen. SAD ulaže 500 miliona dolara!
13 najčudnijih zakona u Ilinoisu koji su još uvek na snazi
Intervju: Bill Gould – Poznati američki roker pravi domaću rakiju neobičnog imena!
„Ediciju svetih” čine četiri vrste drveta, kesten, kedar, dren i ginko biloba, koje Stojanović sadi u dvorištima crkava i manastira, a sadnice je uzgojio sam iz semenki ovog drveća.
nebeska botanika chicago glasnik

U nekim budućim decenijama kada ne bude nas, kad možda i magla zaborava prekrije deo srpske istorije, jedan kesten u porti crkve u Žarkovu, na Čukaričkoj padini ili Košutnjaku, svedočiće o tome gde su srpskom narodu koreni. Posađen u leto 2020, pitomi kesten donet iz manastirske šume Visokih Dečana i za sto, dvesta, četristo godina biće živi spomenik davnih vremena i veza sa izvorištem duhovnosti, istorije, tradicije, sa danas ugroženim svetinjama na Kosovu i Metohiji.

Sa takvim je mislima Nebojša M. Stojanović započeo svoju akciju sadnje svetih stabala u dvorištima crkava i manastira.

Nazvao je „Nebeska botanika” i sažeo u tom svom pravoslavnom ekološkom programu ideju da je sve u prirodi povezano, da je svako živo biće Bog stvorio sa određenom namenom i ciljem, da su biljke oko nas stvorene na korist celokupne tvorevine i čoveka. Tako je i sa stablima koje sadi, „Edicijom svetih”, ginkom bilobom, pitomim kestenom, drenom i kedrom, koji štite, leče, hrane… Prvih osam sadnica, po dve od svake vrste drveta, Nebojša Stojanović zasadio je u porti manastira Hilandar krajem juna i od tada nastavlja sa svojom akcijom koju planira da proširi na celu Srbiju. Sveta stabla zasađena su, za sada, u crkvama Svete Petke na Čukaričkoj padini, Vaznesenja Gospodnjeg u Žarkovu, Svetog Luke u Košutnjaku, a uskoro bi trebalo da ih dobije i dvorište Crkve Svetog Đorđa na Banovom brdu, Vaznesenjska crkva u Ulici admirala Geprata, dok za sadnju kod Hrama Svetog Save još čeka na odgovor. Do tada, Nebojša Stojanović sadi kesten, kedar, dren i ginko bilobu u Vojvodini, ovih dana u Crkvi Svetih Ćirila i Metodija u Novom Sadu…

Sadnice je proizveo sam, iz plodova, odnosno iz zrna odraslih stabala. Za svoj dom u beogradskom Žarkovu kaže da je porodilište za stabla jer tu rastu budući gorostasi. Gajenje drveća mu je, kako dodaje, hobi koji je usavršio do profesionalnog nivoa, ali se ne bavi time iz komercijalnih razloga. Godišnje proizvede nekoliko stotina sadnica i većinu poklanja ili rasađuje volonterski sam, kao što je sada slučaj sa crkvama i manastirima. Za pitomi kesten iz Visokih Dečana zainteresovao se, kaže, pre šest godina.

– Tada sam gledao televizijski prilog o tome kako Šiptari seku manastirsku šumu i želeo sam da nešto učinim, da se nešto od nje sačuva. Doneo sam plodove kestena iz nje i proizveo sadnice koje i danas gajim. Želja mi je da zaštitim to drvo kao srpski pitomi kesten iz manastira Visoki Dečani, a nedavno sam dobio poziv da ga zasadim i u Botaničkoj bašti. Manastirska šuma kestena je druga najveća šuma pitomog kestena u Evropi, nekada se prostirala na dvadeset hektara, sada samo na osam i najverovatnije će nestati. Ovo je način da sačuvamo taj dečanski pitomi kesten, ali i našu sponu sa tim drevnim srpskim manastirom – kaže Nebojša M. Stojanović.

Drveće iz zrna stvara već dvadesetak godina unazad, a počeo je sa ginkom bilobom, svetim drvetom Dalekog istoka. Jedan drugi televizijski prilog podstakao ga je da pre dve-tri godine počne da proizvodi sadnice drena: kada je slušao kako ovo drvo nestaje iz nižih predela. Kao što je pre petnaestak godina, primetivši da na Košutnjaku ima malo žireva, znači malo zdravog drveta hrasta, od tih oskudnih plodova proizveo mlada stabla i zasadio ih u čuvenom beogradskom izletištu.

– Odgovori na mnoga naša pitanja su u prirodi i vrlo su jednostavni. Listopadno drveće je tu da pokupi ugljenik iz vazduha, poput ginka koji od svetlosti i malo vode zatim pravi kiseonik, a zimzeleno drveće od tog kiseonika pravi ozon. I to je jednostavno rešenje globalnog problema sa klimom, nastalog zbog povećanja količine ugljenika. To je nebeska botanika koja stvari u prirodi vraća u ravnotežu, u red.  Idem i sadim po dvorištima crkava i manastira, na desetine i stotine sadnica narednih godina će rasti u Srbiji i nositi priču da treba da čuvamo, volimo prirodu i da smo deo prirode. Ako izgubimo tu vezu, izgubićemo vezu sa sobom – kaže Nebojša Stojanović.

Ističe da mu je najveće priznanje kao botaničaru bilo to što je dobio dozvolu da sadi u Hilandaru. Kako mu je botanika hobi, pitamo ga šta mu je osnovno zanimanje, na šta odgovara: „Osnovno zanimanje mi je da budem deda”, i s ponosom dodaje da mu je unuk glavni pomoćnik i da je već proizveo iz semena svoje prve sadnice drveća.

– Kada ljudi vide da neko nešto dobro čini i u njima se nešto dobro probudi. Sete se svog plemenitog dela ili dobiju podsticaj da nešto korisno urade ne tražeći ništa zauzvrat. Svako može da posadi dve semenke i uradi nešto dobro za sve nas – ističe nebeski botaničar Nebojša Stojanović.

Izvor: Politika.rs/ Chicago Glasnik

COMMENTS

WORDPRESS: 0