NBS pravi spisak svih koji šalju ili primaju novac iz inostranstva

Odluka Narodne banke Srbije (NBS) da uskoro počne da popisuje sve one koji šalju i primaju novac iz dijaspore, te prve, još uvek nezvanične informacije koje su procurele nakon toga, a koje govore o tome da će se taj novac oporezovati po stopama od 5-40 odsto, pokrenula je lavinu komentara i opravdanu bojazan da će veliki broj, uglavnom mladih ljudi, koji trenutno rade za strane i domaće kompanije sa sedištem u inostranstvu, izgubiti posao u Srbiji, piše Serbiantimes.info.

Naime, ovom odlukom NBS ugrožen je veliki broj onih koji primaju plate iz inostranstva jer se stranim, ali i kompanijama naših ljudi iz dijaspore, ne isplati da, pored obaveza koje već plaćaju državi na ime poreza na dohotke, snose i dodatne troškove koje je propisala NBS, te je za očekivati da, umesto srpske radne snage, zaposle ljude iz zemalja u kojima imaju matični biznis.

Na spisku onih koji će se naći na udaru su zaposleni u brojnim transportnim kompanijama čija je centrala u Americi, zatim ljudi koji rade u raznim Call centrima i Costumer servisima, zatim skoro kompletna srpska srednja i mala IT industrija, koja čini i najveći deo tržišta, zatim dizajneri, prevodioci…

U Čikagu, drugom najvećem srpskom gradu na svetu, vlasnici kompanija iz transportnog sektora, koji po nekim procenama u Srbiji zapošljavaju preko 7.000, uglavnom mladih i obrazovanih ljudi sa završenem fakultetima i znanjem stranih jezika, sa zabrinutošću su primili ovu vest.

Odluka NBS stupiće na snagu 15. juna, do kada bi trebalo da se formiraju baze podataka o doznakama. Uslove i načine vođenja registra propisala je NBS, koja je bankama i ostalim finansijskim institucijama naložila i rok do kada bi trebalo da pripreme tehničke uslove za formiranje takvog registra.

U evidenciju NBS će biti upisani svi klijenti banaka koji šalju ili primaju novac iz inostranstva, svako ime koje šalje novac iz Srbije i svakoga kome novac stiže naći će se na spisku. Inače, do sada je na račune građana zvanično stiglo više od 2,5 milijardi evra, dok se nezvanično pretpostavlja da ta brojka iznosi i duplo više.

Uvođenje registra predviđeno je nedavno usvojenim Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Zakonske izmene mogle bi, u skorije vreme, da dovedu do novog iseljeničkog talasa najobrazovanijeg dela društva u Srbiji, jer su ih do sada u zemlji zadržavale upravo natprosečne zarade za usluge koje pružaju stranim kompanijama.

Kad toga više ne bude, ništa ih više neće zadržavati u Srbiji, tako da je lako pretpostaviti da će sreću i bolji život potražiti razvijenim evropskim zemljama ili Americi.