NASA radi na projektu koji će omogućiti let od Amerike do Evrope za sat i po

Prema Nasi, sledeća faza istraživanja vazdušnog prometa velikih brzina trenutno je u toku, a dva 12-mesečna ugovora dodeljena su Boingu, Rols-Rojsu i drugima za pomoć u konceptualizaciji novog mlaznjaka i izradi “tehnološke karte”.

Ranije ovog leta NASA je dovršila svoj tihi nadzvučni test avion X-59, koji je dizajniran da priguši sopstvene zvučne udare. Naime, taj program će poslužiti kao inspiracija za novi projekat mlaznjaka. Prema svemu sudeći, X-59 bi trebalo da ima svoj prvi probni let kasnije ove godine.

“NASA je tek u ranoj, istraživačkoj fazi istraživanja”, rekao je portparol agencije Rob Marđeta za DailyMail.com i dodao da još “ne razvijaju takve letelice”.

Trenutno najbrži putnički mlaznjak na svetu, konkord (Concorde) francuske i britanske proizvodnje, obavio je svoj brzi let između Njujorka i Londona 7. februara 1996, prešavši Atlantik za samo 2 sata, 52 minute i 59 sekundi.

Poređenja radi, standardni veliki putnički avion danas leti od 965 kilometara na sat i treba mu pet sati ili više da pređe udaljenost od Njujorka do Londona. Nasuprot tome, konkordova maksimalna brzina letenja je do 2.179 kilometara na sat. Međutim, avioni konkord povučeni su iz upotrebe 2003. nakon drastičnog pada u industriji komercijalne avijacije i široko objavljivanog prvog i jedinog pada konkorda 2000. godine.

U jednom od saopštenja, NASA je rekla kako se nadaju da će letovi od Njujorka do Londona ubrzati – “do četiri puta brže od onoga što je trenutno moguće”. Iz svoje poslovne analize, NASA veruje da postoje potencijalna putnička tržišta na čak 50 uspostavljenih ruta koje povezuju različite gradove, usredsređujući se prvo na letove preko okeana kako bi se smanjile regulatorne prepreke.

Prema voditeljki Nasinog projekta hipersonične tehnologije Meri Džo Long-Dejvis, dva 12-mesečna ugovora koja istražuju izvodivost nadzvučnog putničkog mlaznjaka verovatno će se u početku fokusirati na smanjenje buke tokom poletanja i sletanja.

I Sjedinjene Države i mnoge druge nacije zabranjuju nadzvučne letove iznad zemlje, navodeći zagađenje bukom od zvučnih udara i druge probleme kao razlog. Emisije na velikim visinama i drugi faktori životne sredine, rekla je Meri Long-Dejvis za tehnološku stranicu The Register, “ključni su početni problemi za njihov novi projekat”.

“Takođe smo kolektivno svesni potrebe za vođenjem računa o bezbednosti, efikasnosti, ekonomskim i društvenim razlozima”, dodala je ona u svojoj izjavi za Nasu.

b92