fbpx

Istorija: Kako se dogodio prvi američki “Road Trip”

Istorija: Kako se dogodio prvi američki “Road Trip”

Amerika danas obeležava “Dan sećanja” – Memorial Day
Nike – Sve što niste znali o jednom od najvećih američkih brendova
Sedam istorijskih gradova u Americi koje morate posetiti ove godine

1903.godine, bivši biciklista, pas i penzionisani lekar koji je želeo da naplati opkladu od 50$ krenuli su na prvi američki “Road Trip”!
Ranog popodneva 23.maja 1903.godine, Horatio Nelson Jackson i Sewall Crocker su skliznuli na prednje sedište blistavog, višnja crvenog, automobila marke Winton i krenuli ulicom Market u San Francisku usred mora konjskih zaprega. Vreće za spavanje, oprema za kuvanje i zalihe koje spakovane u automobilu svedočile su o dalekom putu ispred, ali putovanje kojim su muškarci krenuli bilo je zaista epsko – nezapamćena vožnja širom zemlje sve do Njujorka.
A sve je počelo opkladom od 50 dolara!
Samo četiri dana pre toga, u ekskluzivnom univerzitetskom klubu San Franciska, započeta je rasprava o novovekovnim kočijama bez konja. Iako je većina ljudi u klubu odbacila automobil kao prolaznu novinu previše nepouzdanu da bi preživeo putovanje Amerikom, Džekson se nije složio. Zatim, kao u sceni iz filma „Put oko sveta za 80 dana“ Žila Verna, neko se kladio sa Džeksonom u 50 dolara da ne može stići do Njujorka automobilom za manje od 90 dana. Stvarni Phileas Fogg – automobilski entuzijasta od 31.godinu iz Burlingtona (Vermont) koji je napustio medicinsku praksu nakon napada tuberkuloze – je srdačno prihvatio opkladu.


Džekson je regrutovao Krokera, dvadesetdvogodišnjeg bivšeg biciklističkog trkača i mehaničara benziskih motora, da mu bude saputnik (Paspartu). Na osnovu Krokerove preporuke, bivši lekar je za ovo prevrtljivo putovanje kupio polovni turistički automobil Winton od 20 konjskih snaga. Džekson je svoje nove točkove nazvao „Vermont“.
Sva prethodna putovanja terenskim automobilima su se završavala neuspešno, a Džeksonovu brzopleto dogovorenu vožnju će verovatno zadesiti slična sudbina. Džekson je imao malo vozačkog iskustva i manje znanja kada je mehanika u pitanju, ali je bar imao nasledno bogatstvo svoje supruge da podstakne njegovo impulsivno putovanje. Ipak, američki putevi su bili krajnje primitivni – čak je asfaltirano manje od 150 milja širom zemlje. Nije bilo putokaza, brojeva puteva niti benzinskih pumpi a automobili su bili vrlo skloni kvarovima.
’Vermont’ nije bio mnogo drugačiji. Samo 15 milja izvan San Franciska, zadnja guma je pukla a dvojac ju je zamenio jedinom rezervnom. To neće biti poslednja poteškoća na ovom putovanju.

U Sijera Nevadi, Winton se probijao kroz potoke i tkao duž uskih planinskih puteva kojim nikada ranije nisu prolazili automobili. Džekson i Kroker su bili primorani da ručnu premeštaju kamenje. Kameniti putevi su drmusali muškarce kao lutke sa federima umesto vratova i neprestano slali Džeksonove lične stvari – kapute, nalivpera i naočare – preko haube. Pogrešni zavoji i kvarovi poput pokvarenog kvačila i začepljenja naftovoda su usporili njihov napredak.

Iako su se Džekson i Kroker nalazili u mašini koja će pomoći u oblikovanju 20.veka, u suštini su se zaglavili u 19.veku! Oslonili su se na kočijaše da donesu nove delove i kovače kako bi vršili popravke. Nakon što su se osam sati našli nasukani u pustinji Oregon, kauboj je svojim užetom obuhvatio nasukanog Wintona kao životinju i naterao svog konja da ga vuče – konjska verzija AAA pomoći na putu.
Izgleda da sreća nije bila na strani automobilista. Nakon što im je curenje ostavilo rezervoar gotovo praznim, Kroker je krenuo biciklom od 26 milja do najbližeg grada. Probušila se, međutim, i biciklistička guma i primorala je Krokera da veći deo puta hoda sa gorivom. Ovom duetu je trebalo 19 dana da stigne do Ajdaha (Idaho) gde su pokupili trećeg saputnika – terijera po imenu Bad, kojeg je Džekson kupio za 15 dolara. Džekson i Kroker su opremili Bada sa motornim naočarima kako bi ga zaštitili od prašine a tokom puta ih je pas ponosno nosio, sedeći na svom prednjem sedištu.


Džekson se nadao da bi njihova nova maskota mogla biti amajlija za sreću. Nije bio. Loša uputstva u Nampi su ih uputila na obilazak dužine 76 kilometara, tim konja morao je da izvuče Vermonta iz močvare koja ga je progutala do podnih dasaka, a Badu je pozlilo pijući alkalnu vodu. Kada su muškarci proveli 36 sati bez obroka i nakon što su se izbgubili u lošim predelima Wyoming-a, Džekson se našalio da su „bacali upitne poglede na Bada dok su stezali svoj kaiš“.

Kada su ušli u Rawlins u Wyoming-u, pukao je klip na radilici. Čekali su pet dana da rezervni delovi stignu železnicom iz fabrike Winton u Klivlendu, pre nego što su mogli da se vrate na put. Prvog jula, Džekson je napisao svojoj supruzi iz Cheyenne-a u Wyoming-u: „Pa, najgore je prošlo“. Ne baš. Nekoliko sati kasnije, istorija se ponovila. Ovog puta su se pokvarili šrafovi na drugom klipu automobila i ponovo su izgubili pet dana čekajući na delove. Kada su se vratili na put, bio je 7.jul i 46.dan vožnje, a više od polovine zemje je još bilo ispred njih.
Kroz sve navedeno, Džekson je nekako zadržao optimizam, možda zahvaljujući ogromnom prijemu koji je dobio tokom putovanja. U mnogim gradovima znatiželjni posmatrači su se skupljali kako bi prvi put videli automobil. Kada je Džekson 12.jula stigao do navijačke gužve u Omahi, njegova opklada je počela da pleni naciju.
Konačno, putnici su se počeli dobro zabavljati, prelazeći u proseku 150 milja dnevno. 17.jula su stigli u Čikago i gradski zvaničnici kao i auto-dileri su ih počastili prijemima. Tri dana kasnije, konvoj ih je dočekao ispred Klivlenda i trijumfalno otpratio do njegovog rodnog mesta. izvan Bufala, putnici su preživeli ogromnu nesreću koja ih je izbacila iz automobila, nanoseći minimalnu štetu ljudima, automobilu i životinji.
Uprkos pompi koju je proizvelo, ovo epsko putovanje se završilo tiho kao što je i počelo. Vermont, čiji je višnja crveni zadnji deo natopljen suvim blatom, puzao je pustom Petom Avenijom Menhetna u 04:30h ujutru u nedelju 26.jula. Putovanje 4,500 milja dugačko je trajalo 63 dana, 12 sati i 30 minuta. Neverovatno, obzirom na sve probleme, Džekson je dobio svoju opkladu sa skoro mesec dana viška, iako ga je u tom procesu samo putovanje koštalo 8,000 dolara.
Džekson, Kroker i fotogenični Bad su postali poznate ličnosti, slikane u dnevnim novinama i hvaljene u Vintonovim reklamama. 30.jula, Džekson, njegova supruga i Bad su krenuli kući u Vermontu. Dok je prelazio prag Džeksonove štale, iscrpljeni Vermont je izdahnuo i, možda sasvim prikladno, njegov pogonski lanac je pukao na dva dela.

 

 

COMMENTS

WORDPRESS: 0