Kontroverzni inovator i milijarder Ilon Mask konačno je objasnio kako radi čipovanje ljudskog mozga, kako se vrši i ko su idealni kandidati za ugradnju čipa.
O čipovanju ljudi dosta se priča, ali se vrlo malo zna i kad to kažemo mislimo na naučno potvrđene i dokazane stvari o čipovanju, ne na “tra-la-la“ teorije zavere, koje degradiraju jedan ozbiljan naučni pristup ovoj tematici.
Čipovanje mozga ne vrši se radi kontrole, ograničavanja niti istrebljenja ljudi, makar u slučaju Ilona Maska nije tako, nego o novoj mogućnosti za kvalitetniji život najtežim bolesnicima ili za unapređenje kvaliteta života običnih ljudi.
Maskova kompanija Neuralink već tri godine radi na razvoju čipa za ljudski mozak. Ova kompanija prošla je kroz vrlo turbulentne periode i samo dva naučnika su i dalje tu, od svih, koji su počeli da rade zajedno s njima. Neuralink prikazala je na prezentaciji održanoj u Americi, koja je uživo prenošena preko interneta, konačnu verziju okruglog čipa, koji je veličine 2,5 centimetara x 8 milimetara.
Ovaj čip, koji ima 1.024 elektrode, koje se priključuju na površinu mozga stavlja se u lobanju pacijenta, nežno se polažući na mozak, a njegove iglice se raspoređuju na površinu mozga na kojoj nema arterija niti vena. Na taj način se izbegava krvarenje i oštećenje mozga, a operaciju, koja se vrši u lokalnoj anesteziji i traje sat vremena izvršava automatizovani Neuralink robot, koji skenira mozak pre intervencije i vođen je ljudskim nadzorom.
“Pokidani nervi su kao žice, koje treba povezati, a kroz žice impuls ponovo prolazi i na taj način pomažemo ljudima da pomeraju ruke i noge, koriste telefon ili kucaju na tastaturi računara“, objasnio je Ilon Mask napominjući da je svrha čipa da analizira rad tela, prikuplja podatke o zdravlju i pokretima i pokuša da ih reprodukuje, ako do nekih oštećenja dođe. To bi trebalo da znači da će čip biti u stanju da mozgu pošalje signal da pomeri ruku ili nogu ili signal za neku drugu radnju, koja je čoveku u tom trenutku naophodna.
Korisnik je u mogućnosti da komunicira sa čipom putem Bluetooth LE veze i aplikacije u telefonu, uz poštovanje svih bezbednosnih mera, koje omogućavaju zaštitu podataka i sigurnost uređaja.
Maskov čip za mozak je manji i manje invazivan od metoda, koje se danas koriste u lečenju najtežih bolesti, a male i fleksibilne elektrode uspešnije “kupe“ moždanu aktivnost, traju duže i bolje prenose signa.
Maskov Neuralink čip namenjen je rešavanju bolesti zavisnosti, svakodnevnim bolestima, kakve su jake migrene, gubici različitih čula, ali pre svega kod rešavanja neuroloških problema. Bez obzira na to što jedan čip može biti primenjen kod različitih oblika amnezije i gubitka pamćenja, gubitka sluha ili nemogućnosti govora, borbe protiv moždanog i srčanog udara, isti može biti primenjen i kod teških i lakših oblika nepokretnosti. Ovaj čip je idealan za kvadriplegiju i paraplegiju, kojima bi Neuralink mogao da vrati mogućnost pokretanja ruku i nogu u nekom obliku, korišćenje telefona ili računara.
Prve kliničke studije počeće uskoro, najverovatnije do kraja godine na dobrovoljcima sa znatnim oštećenjima mozga i kičmene moždine. Prema Maskovim rečima, čipovanje mozga neće tu stati, nego će se razviti i poseban čip za kičmenu moždinu, koji tek treba da bude odobren i prikazan. On smatra da će ugradnjom dva čipa nepokretni pacijenti moći ponovo da hodaju na prirodan način, ali za to treba da prođe još vremena.
COMMENTS