Kako piše Njujork Tajms u velikim gradovima širom Amerike, stopa kriminala je u padu dok je procenat ubistava i nasilnih zločina u porastu. Zvanične cifre broja ubistava i drugih vrsta zločina su u većini slučajeva približno iste ali ova godina ni u jednom pogledu nije uobičajena. Pandemija koronavirusa, karantin, ekonomska kriza i protesti doveli su do eksalacije nasilja.
Ukupna stopa kriminala je u padu za 5,3% u 25 velikih gradova dok je u istom periodu 2019.godine broj zločina bio za 2% manji. Ono što je specifično jeste broj ubistava u ovih 25 gradova koji je sada veći za 16,1% u odnosu na prošlu godinu. Mnogi gradovi, nažalost, imaju sličnu statistiku.
Kada je privatna svojina u pitanju, prekršaji su u padu u 18 od 25 navedenih gradova, nasilni zločini su u padu u 11 od 25 gradova dok je broj ubistva u rastu u 20 navedenih gradova.
FBI ne ažurira poslednje statistike izvršenih zločina pa smo prikupili izveštaje UCR (Uniform Crime Reporting) za pomenute gradove (svaki od njih ima 250,000 stanovnika) koji su sadržali podatke do kraja maja. Zločini u izveštajima su klasifikovani u dve kategorije: nasilne zločine kao što su ubistvo, teške telesne povrede, silovanje i pljačka i imovinske zločine kao što su krađa, krađa automobila i provale.
Broj ubistava uobičajeno raste u toku leta što se ove godine podudarilo sa izlaskom iz karantina za vreme pandemije. Tokom jednog vikenda u Čikagu, 14 ljudi je ubijeno dok je 106 ljudi ranjeno, što je najveći broj u poslednjih osam godina. Kako Njujork Tajms prenosi, prošla je skoro četvrtina veka od kada je Njujork imao ovako visoku stopu kriminala u mesecu junu, veću nego što je bila cele tekuće godine. Navodi se podatak da je samo u toku jednog dana vikenda, bilo čak 9 ubistava u gradu.
Još 11 gradova pružilo je godišnje podatke o broju ubistava. Stopa pomenutog zločina veća je za 21,8% u svih 36 gradova uključujući i podatke do maja tekuće godine od kojih 29 gradova beleži porast stope kriminala u odnosu na prošlu godinu.
Počevši od 1960.godine, podaci govore da postoje samo četiri godine (1993, 2000, 2002 i 2003) kada je broj ubistava bio u porastu a sveukupni kriminal na nacionalnom nivou bio procentualno manji.
Ova godina je, svakako, vrlo specifična obzirom na činjenicu da se još uvek nalazimo u središtu globalne pandemije koja je pogodila ceo svet kao i događaj poput ubistva Džordža Flojda koji je potresao Ameriku i izazvao velike nerede i proteste. Faktor oko koga se većina profesora i naučnika slaže a koji utiče na povećani broj zločina jeste povećana stopa nasilja u porodici tokom karantina.
Dženifer Dolak, vanredni profesor ekonomije, smatra da povećana stopa nasilja u porodici može dovesti i do povećanja stope ubistava. Napominje da stopa zločina koji se dogode između dva stranca ili osoba koje se trenutno moraju sresti na otvorenom biva niska obzirom na trenutno vanredno stanje i činjenicu da se čin ubistva u većini slučajeva desi između supružnika, osoba koje su u srodstvu ili bilo kojoj vrsti bliskog odnosa.
Podatak da je rastuća stopa ubistava postojala i pre pojave virusa Korona ne sme biti zanemarena. Izveštaj o procentu stope ubistava u 10 američkih gradova pre pandemije i poslednji izveštaji u junu za tekuću godinu pokazuju negativan rast u osam od deset pomenutih gradova.
Druga istraživanja, kao potencijalni faktor povećanja stope ubistava, navode manjak poverenja građana u policiju što dovodi do smanjene reakcije građana u vidu poziva policiji. Ne oslanjajući se na zaštitnike javnog reda i mira, građani preuzimaju ulogu aktera pri rešavanju sporova i samim tim dolazi do eskalacije i potencijalnog zločina.
Istorijska perspektiva zločina poslednjih godina može dati jasnije smernice u predviđanjima njegovog rasta ili pada. Kada je u pitanju Njujork, stopa zločina je porasla za 25% u odnosu na prošlu godinu od juna ali taj isti procenat je bio zabeležen i 2015.godine.
U Čikagu je stopa rasta 22% ali je za 6% manja nego 2017.godine. Nju Orleans ima nešto veću stopu, 42% ali je pre samo godinu dana stopa bila najmanja u poslednjih 50 godina!
Čuvanje i aktivno ažuriranje podataka o stopama kriminala u većim američkim gradovima se pokazalo kao vrlo precizan i pouzdan način predviđanja potencijalnih stopa zločina bez oslanjanja na godišnji zvanični izveštaj FBI. Nepredvidivost godine u kojoj se nalazimo navela nas je na razmišljanje o tome kako zapravo malo znamo o počiniocima ovih zločina, nepredvidivosti njihovih postupaka i potrebi za detaljnijim istraživanjima i analizama ovih fenomena.
Izvor: NY Times
COMMENTS